Posle plućne embolije, neki ljudi pate od posttraumatskog stresnog poremećaja

Za razliku od moždanog i srčanog udara, plućna embolija se događa mladim i zdravim ljudima, pa dijagnoza može biti iznenađenje i šok.

Nisu retki slučajevi da pacijenti koji prežive plućnu emboliju razviju stres, anksioznost i druge psihološke probleme koji proističu iz njihovog iskustva. 

Ali novo istraživanje sugeriše da mnogi od ovih pacijenata sa psihološkim izazovima vezanim za novu dijagnozu ne traže pomoć za svoje mentalno zdravlje.

Studija, objavljena u martu 2021. godine fokusirala se na 72 pacijenta starosti od 28 do 85 godina, kojima je nedavno dijagnostikovana plućna embolija i koji su dobili naknadnu negu u bolnici. Svi pacijenti su popunili upitnike za mentalno zdravlje, a polovina njih se složila da sedi na dužim intervjuima kako bi pružila detaljniju sliku psihološkog uticaja njihove dijagnoze. 

Polovina pacijenata imala je određeni stepen trajne psihološke tegobe, pokazalo je istraživanje. Jedna četvrtina pacijenata osećala se anksioznije od dijagnoze, a dvoje njih je imalo simptome u skladu sa posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP).

Međutim, gotovo dve trećine ovih pacijenata nije pomoć oko novonastalih problema.

Šta je plućna embolija?

Plućna embolija  može se razviti kada se ugrušak koji se formira u velikoj veni, obično u nozi ili ruci, koji se kreće i putuje kroz krvotok do pluća, gde može blokirati protok krvi i ograničiti dotok kiseonika.

Simptomi mogu biti iznenadno otežano disanje, neobjašnjivi oštri bolovi u grudima, ubrzani rad srca, vrtoglavica i prekomerno znojenje. Neki pacijenti, međutim, uopšte nemaju simptome.

Stres i infekcije: Na koji način su povezani?

Pacijenti koji u bolnicu stignu sa plućnom embolijom dobiće hitnu medicinsku pomoć. Takođe će im biti potrebna operacija za uklanjanje ugruška iz plućne arterije ili za postavljanje takozvanog venskog filtera u veliku venu kako bi uhvatili buduće ugruške pre nego što dođu do pluća.

Posle toga, pacijentima se mogu prepisati lekovi za razređivanje krvi svakodnevno ili im se savetuje nošenje kompresovanih čarapa kako bi se sprečilo stvaranje novih ugrušaka.

Prethodna istraživanja pokazuju vezu između plućne embolije i psiholoških problema

Jedna ranija studija, pratila je pacijente sa plućnom embolijom do pet godina da bi se videlo kako dijagnoza utiče na njihovo mentalno zdravlje. 

Ništa ne može zameniti zagrljaj! Saveti psihijatra za borbu sa stresom!

Učesnici su opisali dobijanje dijagnoze plućne embolije kao iskustvo koje menja život i koji uključuje početni šok, praćen osećajem gubitka sebe, odlukama koje menjaju život i modifikacijom ponašanja. Opisane su karakteristike posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), a prevladavaju flešbekovi, hipervigilanca i nametljive misli. Učesnici su identifikovali nekoliko oblasti podrške potrebne za takve pacijente, uključujući lakši pristup podršci putem davanja informacija i emocionalne podrške.

Novija studija, objavljena 2019. godine  identifikovala je slične teme kod pacijenata sa venskom tromboembolijom, krvnim ugruškom u venama koji krv dovodi do srca. Ovi pacijenti su opisali svoj život zauvek promenjenim dijagnozom i prijavili su dugotrajnu traumu i anksioznost. 

Druga studijaje pronašla dugotrajnu anksioznost kod ovih pacijenata, sa simptomima PTSP-a izazvanim životom sa stalnim strahom da bi se u bilo kom trenutku mogao stvoriti još jedan ugrušak.

Fizički simptomi embolije izazivaju stres

Plućna embolija može biti veoma zastrašujući događaj u kojem pojedinac može osećati da se bori za dah, a u najgorem slučaju ljudi mogu zaista osećati da će umreti. Uglavnom neočekivani i pojavljuju se iz vedra neba. Ova kombinacija neočekivanosti i visokog nivoa straha klasična su prethodnica posttraumatskog stresa i, u ovom kontekstu, straha od budućih događaja.

Simptomi koji su se javili pre plućne embolije mogu se i posle ponoviti zbog oštećenja na plućima. Pacijenti mogu osećati otežano disanje dok se penju stepenicama ili pokušavajuc da razgovaraju telefonom i hodaju.

To sve može pojačati strah da bi se u budućnosti mogao dogoditi još jedan problem sa embolijom. Pored ovoga, ovi simptomi mogu izazvati ozbiljnu anksioznost, napade panike i stanje hipervigilancije, što sve doprinosi stalnom psihološkom stresu.

Sve što treba da znate o plućnom infarktu

Podsetnici mogu biti poput osećaja stezanja u grudima ili ostajanja bez daha, ili na primer čin uzimanja tablete protiv zgrušavanja ili boravak u sobi u kojoj se dogodila plućna embolija.

Pacijenti se takođe mogu psihološki boriti, jer kada imaju napad panike, nisu sigurni da li se to zaista događa ili imaju drugu plućnu emboliju.

Podrška lekara i članova porodice koji odvoje vreme da saslušaju kada su pacijenti zabrinuti i uvere ih da je anksioznost uobičajena može pomoći u ublažavanju psihološke patnje pacijenata.

Za većinu ljudi ove brige, pa čak i neki posttraumatski simptomi prirodno će se rešiti s vremenom. Ali naravno, ako su stvari zaista teške i ne popravljaju se bez obzira čime se bavite, važno je potražiti stručnu pomoć.