Potraga za srećom može voditi u deprsiju

Studije su pokazale iznenađujuću vezu između depresije i potrage za srećom.

Učili su nas da potraga za srećom vodi u srećniji život, ispunjen smislom, ambicijom i blagostanjem.

Međutim, nova istraživanja otkrila su da želja da se osećate srećno, i još srećnije, takođe može imati negativan ishod.

Ranija istraživanja već su ukazivala na to da preterano cenjenje sreće može uzrokovati da se čovek oseća manje srećno.  

Zanimljivo je da postoji teorija da se ova negativna veza očitava samo u zapadnom svetu - posebno u Sjedinjenim Državama.

Zagađenje vazduha podstiče depresiju i stopu samoubistava

Studija iz 2015, objavljena u časopisu Journal of Ekperimental Psychology, otkrila je pozitivnu povezanost između vrednovanja sreće i blagostanja među ruskim i istočnoazijskim stanovništvom. 

Proučavaoci jedan od razloga ove pojave tumače razlikama u kulturi; prema njihovim rečima, zapadne kulture neguju naviku da svoju sreću baziraju na pojedinačnim dostignućima, a ne na univerzalnim ciljevima. 

Nedavna istraživanja, objavljena u časopisu Journal of Happiness Studies, produbila su proučavanje ovog fenomena. 

Autori istraživanja koristili su dve odvojene studije u Velikoj Britaniji kako bi istražili potencijalne uzroke negativne povezanosti između traganja za srećom i dostizanja ove emocije.

Studenti iz Beograda i Prištine potvrdili pretpostavke: Pušenje utiče na depresiju

Istraživači su posebnu pažnju posvetili pitanjima fokusiranja na negativne, kao i na pozitivne događaje, i izbora neprimerenih strategija upravljanja emocijama (poput strategija izbegavanja i suzbijanja).

Da bi testirali svoje teorije, istraživači su ispitanike zamolilli da ispune upitnike koristeći brojne pouzdane skale emocionalnog i mentalnog zdravlja.

Prva studija je uključivala merenje nivoa kontrole pažnje kod 151 studenta kada su suočeni sa različitim emocionalnim događajima. 

Rezultati su pokazali značajnu vezu između vrednovanja sreće i simptoma depresije uzrokovanih oslabljenom kontrolom pažnje i upotrebom potiskivanja kao metode za regulisanje emocija.

Depresivne osobe drugačije reaguju na tužna lica i negativne reči

U drugom istraživanju je učestvovao veći broj studenata - njih 299.

Tim je otišao korak dalje u ispitivanju, uzimajući u obzir i poreklo učesnika.

Skoro tri četvrtine bili su Britanci, a 7% je bilo dvostrukog državljanstva. U grupi koja nije bila britanska, 51% bili su studenti evropskog porekla, 40% bili su azijskog, 7% afričkog, a 2% australijskog porekla.

Analiza je ponovo ukazala na značajnu vezu između depresivnih simptoma i potrage za srećom.

Pokazalo se da prekomerno naglašavanje sreće smanjuje sposobnost čoveka da uživa u pozitivnim iskustvima.

Zanimljivo je da je odnos između vrednovanja sreće i depresivnih simptoma bio značajno izraženiji kod učesnika iz Velike Britanije u odnosu na učesnike iz drugih kulturnih miljea.

Mislite da je depresija jača od vas?