Depresivne osobe drugačije reaguju na tužna lica i negativne reči

Ljudi koji pate od depresije skloni su negativnom razmišljanju.

Kod njih je takođe prisutna tendencija pojačanog reagovanja na negativne izraze lica.

Oni su veoma osetljivi na negativne događaje, a studije pokazuju da su osobe sa depresijom u stanju da se sete većeg broja negativnih reči i da tačnije prepoznaju tužne izraze lica u odnosu na zdrave pojedince.

Ako vam se čini da prečesto plačete, prikupite malo snage i potražite pomoć!

Istraživači sa Univerziteta u Finskoj želeli su da vide da li se ovakve reakcije u obradi emocija (poznate i kao - negativna pristrasnost) događaju automatski i da li se vremenom menjaju.

Automatska obrada informacija odnosi se na kognitivne procese koji se događaju sa malo napora ili pažnje osobe (na primer, šetnja ili vožnja automobilom).

Sledeći metode ranijih studija, istraživači su odabrali slike izraza lica kao stimuluse kako bi ispitali postoji li veza između reakcija mozga na tužne izraze i ishoda kognitivne terapije u tretmanu depresije.

Istraživači su za ovu studiju regrutovali jednak broj ljudi sa depresijom i bez nje. 

Na ekranu su im prikazivali slike različitih izraza lica, ali su im istovremeno pustili i audio knjigu, postavljajući s vremena na vreme pitanja o njenom sadržaju. Sve vreme merili su reakcije mozga ispitanika.

Praćenje je sprovedeno 2 meseca i 39 meseci nakon početnog ispitivanja. 

Tokom dvomesečnog praćenja, polovina učesnika sa depresijom prošla je kroz kratak tretman kognitivno bihevioralne terapije. Posle praćenja od 39 meseci, svi učesnici bili su podvrgnuti ovom tretmanu.

U skladu sa drugim nalazima, rezultati inicijalnog eksperimenta pokazali su da su ljudi koji pate od depresije imali značajniji odgovor mozga na tužne izraze lica nego na neutralne.

Lekovi protiv upala pomažu kod simptoma depresije?

Takođe, rezultati ukazuju na to da su reakcije povezane s depresijom u obradi tužnih izraza lica prisutne već u ranoj i automatskoj fazi obrade informacija.

Međutim, naknadni nalazi pokazali su da ova ne„gativna pristranost” nije trajna i da se u stvari može smanjiti kada se simptomi same depresije smanje.

Reakcija mozga na početku nije pomogla u predviđanju koji će se pojedinci oporaviti lečenjem. Međutim, ovakve analize mogu biti primenljive u prepoznavanju, to jest - dijagnostikovanju same depresije.

Kratkotrajna promena u načinu ishrane može ublažiti simptome depresije

Naučnici su, međutim, ostavili otvorenim pitanje da li je evidentirana osetljivost na negativne izraze lica, ili „negativna pristrasnost” jedan od uzroka (okidača) ili samo još jedan od simptoma depresije.     

Dve trećine roditelja ne ume da prepozna depresiju kod dece