Ako vam se čini da prečesto plačete, prikupite malo snage i potražite pomoć!

Dok neki ljudi plaču samo u izuzetno teškim životnim situacijama, a možda ni tada, drugi lako zaplaču čitajući knjigu ili gledajući dirljiv film.

Postoje periodi u životu kada prođu i meseci bez suza, dok sa druge strane -ponekad izgleda kao da nikada nećemo prestati sa plakanjem.

Da li je ovo normalno, i postoje li parametri na osnovu kojih je moguće reći da neko prečesto plače, te da se ovo razume kao simptom problema zbog koga je potrebno zatražiti stručnu pomoć?

Plakanje je, kao i svaka emocija i način na koji se ona doživljava i ispoljava, duboko individualno pitanje, te ne postoji „mera suza” za koju se može ustvrditi da je normalna.

Jedna naučna studija iz davne 1980. godine otkrila je da žene plaču u proseku 5,3 puta mesečno, a muškarci 1,3 puta mesečno.

Drugim, novijim istraživanjem, utvrđeno je da je prosečno trajanje sesije plakanja oko 8 minuta.

Samo napred – zdravo je isplakati se kao čovek!

Ipak, o problemu ili nagoveštaju problema može se govoriti tek u vezi sa promenama koje pojedinac primećuje u odnosu na sebi svojstven način ponašanja, doživljavanja i proživljavanja emocija.

Tako neko u određenom periodu života može da primeti da place češće i intenzivnije nego što je to za njega uobičajno. Postoje situacije u kojima potreba za plakanjem ometa osobu u normalnom funkcionisanju, ili je čak iscrpljuje dodatno i fizički i mentalno.

Prepoznajte simptome burnout sindroma - bolesti modernog doba

Ovo su situacije u kojima je veoma važno reagovati i zatražiti pomoć, jer mogu biti prvi pokazatelji ozbiljnih zdravstvenih problema, poput depresije, anksioznosti, neuroloških problema i slično.

Depresija

Depresija je poremećaj raspoloženja praćen upornim osećanjem tuge i demotivisanosti koji traju više od nekoliko nedelja.

Simptomi depresije takođe obuhvataju:

• pesimističan pogled na svet
• osećanje besmisla i bezizlaznosti
• nizak nivo energije
• poteškoće u koncentraciji

Osobe koje pate od depresije često plaču zbog sitnica ili ne mogu da razaznaju razlog sopstvenih suza. One plaču češće nego što je to za njih svojstveno i imaju poteškoće da zaustave suze.

Učestalo plakanje karakteristično je za blaže oblike depresije. Kod ozbiljnijih stanja obično se javlja suprotan problem – praćen teškoćama osobe da zaplače ili izrazi bilo koju emociju.

9 načina borbe protiv depresije

Anksioznost

Anksioznos se najčešće opisuje kao često, možda čak i svakodnevno, osećanje zabrinutosti i nervoze.

Praćena je i razdražljivošću, napetošću mišića, umorom, rasejanošću, a često i problemima sa spavanjem.

Ovih sedam koraka vam mogu olakšati borbu protiv anksioznosti

Pseudobulbarni efekat (emocionalna inkontinencija)

Iznenadni nekontrolirani plač, smejanje ili osećanje ljutnje može biti simptom stanja zvanog pseudobulbarni efekat (PBA) - neurološkog stanja povezanog sa povredom ili poremećajem u delovima mozga koji kontrolišu emocije.

Da li pol utiče na učestalost i intenzitet plakanja?

Studije pokazuju da u proseku žene plaču češće od muškaraca.

Jedan od mogućih razlog je taj da testosteron može inhibirati plakanje.

Kulturne norme takođe pružaju objašnjenje za različito ispoljavanje emocija kod žena i muškaraca.

Kako kontrolisati potrebu za plakanjem?

Iako je najčešće dobro isplakati se, postoje situacije u kojima zaista ne želite da iko vidi vašu ranjivost, ili prosto nije primereno zaplakati.

U ovakvim trenucima, možete pokušati da upravljate svojim stanjem pomoću nekoliko jednostavnih saveta:

• Usredsredite se na sporo, duboko udisaje. Udahnite kroz nos i izdišite kroz usta. Ovo će vam možda pomoći da se opustite, što bi takođe moglo zaustaviti tok suza.
• Opustite mišiće lica kako bi vam izraz bio neutralan.
• Razmišljajte o nečemu repetitivnom, poput pesme ili dečije rime koju ste zapamtili.
• Šetajte ili pronađite drugi način da se privremeno uklonite iz stresne ili uznemirujuće situacije i da svoje misli zaokupite nečim što će vam držati pažnju.

Kada je vreme da potražite pomoć psihoterapeuta?