Kratkotrajna promena u načinu ishrane može ublažiti simptome depresije

U kakvoj su vezi hrana koju konzumiramo i naše mentalno zdravlje? Može li se depresija ublažiti i kontrolisati jednostavnim promenama u režimu ishrane?

Nauka je već davno ukazala na uticaj loše hrane na celokupno fizičko zdravlje. 

Konzumiranje velike količine prerađene i slatke hrane povećava rizik od gojaznosti, srčanih bolesti i dijabetesa. 

U novije vreme, istraživači se sve češće interesuju za uticaj zdrave, odnosno nezdrave ishrane na mentalno zdravlje ljudi. 

Dosadašnja istraživanja pokazala su da je teško sa sigurnošću utvrditi da li konzumiranje zdrave hrane sprečava depresiju i da li depresija može biti pojačana nezdravim navikama u ishrani. 

Poslednja studija sa Univerziteta Macquarie u Australiji, koja se pojavljuje u časopisu PLOS ONE, proširuje postojeća saznanja. 

Naime, u ovoj studiji naučnici su želeli da otkriju da li mladi ljudi koji žive sa depresijom mogu imati koristi od tronedeljne promene u režimu ishrane. U isto vreme, želeli su da znaju da li će mladi ljudi sa depresijom moći da se pridržavaju predviđene dijete. 

Istraživači su se odlučili za proučavanje mladih jer su, kako objašnjavaju, „adolescencija i rani period zrelosti periodi u kojima postoji povećan rizik od pojave depresije, a ovo su, takođe, i kritični periodi za uspostavljanje zdravstvenih obrazaca - poput ishrane - koji će se preneti i na kasniji period života.” 

U istraživanju je učestvovalo 76 učesnika starosti od 17 do 35 godina sa simptomima depresije umerenog do visokog stepena, a njihova standardna ishrana je uključivala visok nivo šećera, zasićenih masti i prerađene hrane. 

Sve njih naučnici su podelili u dve grupe: prvu – sa kojom će primenjivati promenjeni režim ishrane, i drugu – čiji će članovi nastaviti da se hrane onako kako su i do tada navikli. 

Članovi prve grupe dobili su preporuke o zdravoj ishrani, video sa instrukcijama i obećanje da će dobiti poklon karticu u iznosu od 60 dolara ako predaju potvrde o kupovini na kraju studije. 

Na početku i kraju tronedeljne studije, svi učesnici su prošli kroz niz testova. Naučnici su procenili nivo depresije, raspoloženja i anksioznosti, a takođe su testirali veštine učenja i rasuđivanja.

Kako su se i nadali, učesnici eksperimentalne grupe pridržavali su se dogovorenih promena. U ovoj grupi, simptomi depresije znatno su ublaženi, kao i nivo anksioznosti i stresa. 

Nasuprot tome, u grupi koja je praktikovala uobičajen režim ishrane nije bilo značajnijih promena u simptomima depresije. 

Nakon 3 meseca, istraživači su telefonom razgovarali sa 33 učesnika ovog istraživanja. Iako je samo njih sedmoro ostalo verno prvobitnom planu zdrave ishrane, poboljšanje raspoloženja kod njih je i dalje bilo značajno. 

Pokazalo se da je i kratkotrajna promena ishrane, koja se ogledala u smanjenju unosa prerađene hrane, i povećanju konzumiranja voća, povrća, ribe i maslinovog ulja, ublažila simptome depresije kod mladih.