Sarkoidoza – sistemska bolest koja napada različite organe

Sarkoidoza je zapaljenska sistemska bolest koja pogađa više organa u telu, uglavnom pluća i limfne žlezde, ali može zahvatiti i kožu, jetru, oči ili srce.

Kod ljudi sa sarkoidozom, granulomi, koji se sastoje od upaljenih tkiva, formiraju se u određenim organima u telu.

Ovi granulomi mogu izmeniti normalnu strukturu i funkciju zahvaćenog organa.  

Koji su simptomi sarkoidoze?

Simptomi sarkoidoze mogu veoma varirati u zavisnosti od organa koji su pogođeni bolešću.

Većina pacijenata u početku se žali na uporni suvi kašalj, umor i kratak dah.

Ostali simptomi mogu uključivati: 

• crvenkaste izbočine ili mrlje na koži , najčešće na potkolenicama
• crvene i suzne oči ili zamagljen vid    
• oticanje i bolove u zglobovima
• povećane i osetljive limfne žlezde u vratu, pazuhu i preponama.
• povećane limfne žlezde u grudima i oko pluća  
• promuklost
• bol u rukama, nogama ili ostalim predelima kostiju zbog stvaranja cista u kostima.
• formiranje bubrežnih kamenaca.
• povećana jetra
• aritmija, perikardija ili srčana slabost
• gubitak sluha
• meningitis
• psihijatrijski poremećaji, poput demencije, depresije ili psihoze

Kod nekih ljudi ne dolazi do pojave spoljašnjih simptoma iako su organi zahvaćeni sarkoidozom.

Kod drugih se simptomi mogu javiti iznenada i nestati u veoma kratkom vremenskom periodu.

Kod nekih pacijenata simptomi sarkoidoze pojavljuju se polako i suptilno, ali traju, ili se ponavljaju tokom dužeg vremenskog perioda. 

Ko je ugrožen? 

Sarkoidoza se najčešće javlja između 20. i 40. godine, i to češće među ženama.

Šta uzrokuje sarkoidozu?

Tačan uzrok sarkoidoze nije poznat. Pretpostavlja se da je ovo vrsta autoimune bolesti povezana sa neuobičajnim imunološkim odgovorom, ali šta je uzrok ili okidač ovakvog odgovora – još uvek nije poznato.

Naučnici takođe istražuju načine na koji se sarkoidoza širi  iz jednog dela tela u drugi. 

Kako se dijagnostikuje? 

Ne postoji jedinstveni način dijagnostikovanja sarkoidoze, jer se svi simptomi i laboratorijski rezultati mogu javiti i kod drugih bolesti.

Dijagnoza se postavlja nizom procedura koje obuhvataju laboratorijsku dijagnostiku, kompjuterizovanu tomografiju grudnog koša dopunjenu visokorezolutnom kompjuterizovanom tomografijom – CT i HRCT, ispitivanje parametara plućne funkcije i gasne razmene u miru i pri opterećenju, određivanje kapaciteta difuzije pluća, uz neizbežnu bronhoskopiju sa uzimanjem odgovarajućih isečaka iz pluća. 

U standardno ispitivanje spada i očni pregled, ultrazvuk gornjeg abdomena i kardiološka dijagnostika (EKG, a po potrebi EHO i holter monitoring), radi utvrđivanja postojanja sarkoidoze na drugim organima.

Kako se leči sarkoidoza? 

Ne postoji lek za sarkoidozu, ali bolest se stanje i samo po sebi može poboljšati vremenom.

Mnogi ljudi sa sarkoidozom imaju blage simptome koji ne zahtevaju lečenje.

Tretman, kada je potreban, daje se radi smanjenja simptoma i održavanja pravilnog rada pogođenih organa.

Tretmani uglavnom spadaju u dve kategorije – promena životnog stilai i lečenje lekovima.

Lekovi se koriste za ublažavanje simptoma i smanjenje upale pogođenih tkiva.

Oralni kortikosteroidni prednizolon – pronizonnajčešća je terapija za  lečenje ove bolesti.

Kod neuspeha sa kortikosteroidima ili kod postojanja izražene kožne forme bolesti, primenjuje se i imunosupresivna terapija (metotreksat).

Promena stila života ogleda se pre svega u redovnim pregledima, ostavljanju cigareta, zdravoj ishrani, unošenju dovoljno tečnosti, redovnom treniranju i obezbeđivanju redovnog, kvalitetnog sna. 

Moguće komplikacije 

Kod mnogih ljudi sa sarkoidozom bolest se pojavi nakratko, a zatim nestaje.

Za mali broj ljudi sarkoidoza je hronično stanje.

Kod nekih ljudi bolest može rezultirati propadanjem pogođenog organa.

Sarkoidoza retko može biti fatalna. Smrt je obično posledica komplikacija u radu pluća, srca ili mozga.