Bolesti po sistemima organa
Koža
Nervni sistem
Digestivni sistem
Kosti, zglobovi i mišići
Čula
Endokrini sistem
Kardiovaskularni sistem
Imunosistem
Respiratorni sistem
Urinarni sistem
Reproduktivni sistem
Reprodukcija
Top 12 tema
- Dve menstruacije u jednom mesecu – ovo su mogući uzroci
- Evo kako da prepoznajte znakove skrivene DEPRESIJE
- TROMBOCITOPENIJA: Evo šta smanjen broj TROMBOCITA govori o vašem zdravlju
- Sušenje veša u stanu šteti zdravlju?
- Zagađenje vazduha može narušiti kvalitet sna
- 6 glavnih uzroka svetle boje stolice
- Zagađenje ubija, čak i kada je na preporučenom nivou?
- Meteoropatija - kako se nositi sa promenom vremena?
- Dojenje i antibiotici: Sve što treba da znate!
- 7 koraka ka transformaciji tela
- Vitamin D je važan ne samo za kosti, već i za mišiće, posebno kod starijih
- Volite čokoladu? Naravno - to je nasledno!
Šta je GRAVESOVA BOLEST, koji su uzroci i simptomi?
Gravesova bolest je autoimuna bolest koja uzrokuje prekomernu aktivnost štitne žlezde (hipertireoza).
Kod ove bolesti, imuni sistem pogrešno napada štitnu žlezdu, što dovodi do prekomernog stvaranja hormona tiroksina (T4) i trijodtironina (T3). Ovi hormoni igraju ključnu ulogu u regulaciji metabolizma, a njihov višak može izazvati ubrzani metabolizam, što utiče na više telesnih funkcija.
Simptomi Gravesove bolesti
- Gubitak telesne težine, uprkos povećanom apetitu
- Brzi ili nepravilni otkucaji srca (tahikardija)
- Znojenje, netolerancija na toplotu
- Nervoznost, anksioznost
- Problemi sa spavanjem (nesanica)
- Drhtanje ruku (tremor)
- Otečene oči (egzoftalmus) – karakteristično za Gravesovu oftalmopatiju
- Slabost mišića
Gravesova bolest je autoimuni poremećaj, što znači da je posledica neispravnog rada imunog sistema. Nije u potpunosti jasno zašto imuni sistem napada štitnu žlezdu, ali smatra se da genetski ijoš neki faktori igraju značajnu ulogu. Stres i infekcije mogu, takođe, pokrenuti pojavu bolesti kod predisponiranih osoba.
Gravesova bolest znatno češće pogađa žene nego muškarce. Žene imaju otprilike 7 do 8 puta veću verovatnoću da razviju ovu bolest. Iako tačan razlog za ovu razliku nije potpuno jasan, veruje se da hormoni, posebno estrogen, igraju značajnu ulogu u imunitetu, što bi moglo doprineti većem riziku kod žena.
Bolest se obično javlja kod osoba između 30 i 50 godina, ali može pogoditi i druge starosne grupe.