Šta je holesterol i kako ga kontrolisati?

Iako imaju povišen holesterol, mnogi ljudi nisu svesni šta je tačno holesterol i koji je efekat povišenog holesterola na naše zdravlje. 

Holesterol služi kao gradivni blok u formiranju polnih hormona, žučne kiseline i ljudskih tkiva. Takođe igra vitalnu ulogu u formiranju vitamina D i supstanci koje pomažu varenje.

Holesterol nije rastvorljiv u vodi zbog strukture slične masti. Zbog toga ne može da pliva kroz krv. Telo pomaže u njegovom transportu tako što oblaže holesterol proteinima rastvorljivim u vodi. Ova kombinacija holesterola, proteina i drugih masti se zove lipoprotein. Dva glavna lipoproteina su lipoprotein visoke gustine (HDL) i lipoprotein niske gustine (LDL).

LDL se obično naziva "lošim" holesterolom, jer se lepi za zidove krvnih sudova. Previše visok nivo LDL holesterola ukazuje na povećan rizik od srčanog i moždanog udara. Sa druge strane, HDL ili “dobar” holesterol apsorbuje holesterol deponovan u zidovima krvnih sudova i transportuje ga nazad u jetru. Normalni do visoki HDL nivoi nude zaštitni efekat protiv kardiovaskularnih bolesti. 

Kako se određuju nivoi holesterola?

Najbolji način da utvrdite nivoe holesterola je kroz analizu uzorka krvi. Laboratorijski test može odrediti vrednosti ukupnog holesterola, HDL holesterola i LDL holesterola. Vrednosti holesterola su date u jedinicama miligrama po decilitru (mg/dl) ili milimola po litru (mmol/l). Izveštaj analize može da pokaže i relativni odnos između HDL i LDL holesterola, poznat kao odnos LDL/HDL.

Prikriveni uzroci visokog holesterola koji vas mogu iznenaditi

Nivo ukupnog holesterola trebalo da bude manji od 200 mg/dl za zdrave odrasle osobe, što je 5,2 mmol/l. Vrednost od preko 40 mg/dl se odnosi na HDL („dobar“ holesterol). Ako je vrednost niža, povećava se rizik od vaskularne kalcifikacije. Izvor takođe navodi da LDL ("loš" holesterol) treba da bude ispod 100 mg/dl. Povišeni nivoi holesterola obično ne izazivaju nikakve simptome, pa je stoga potreban kompletan test. Ljudi stariji od 20 godina treba da idu na kontrolu holesterola svakih pet godina.

Uzroci i načini lečenja povišenog holesterola

Mnogi faktori — uključujući genetiku — doprinose visokom nivou holesterola. Ako u porodici postoje povišene vrednosti (porodična hiperholesterolemija), čak i deca mogu imati visok nivo holesterola. Način života takođe utiče na nivoe lipida u krvi – na primer, preterani stres, loša ishrana i ograničena količina fizičke aktivnosti. Pored toga, određeni lekovi i medicinska stanja mogu povećati vrednosti. Ovo uključuje dijabetes tipa 2 i nedovoljno aktivnu štitnu žlezdu.

Povišen krvni pritisak I holesterol kod žena nekad ukazuju na ovaj poremećaj!

Promena načina života je važan korak u lečenju visokog holesterola. Ovo uključuje redovno vežbanje, kontrolu viška kilograma i uravnoteženu ishranu. Lekovi kao što su statini mogu biti neophodni ako promene načina života ne deluju. U tom slučaju prepisuju se lekovi za snižavanje holesterola. Kada se uzimaju, potencijalno mogu smanjiti nivo LDL-a za više od 50% i poboljšati nivo holesterola.