Svetski dan borbe protiv dijabetesa: Šta je tačno ova bolest, kako se kontroliše i koliko pogađa ljude u Srbiji?

Nema razloga za bilo kakvu brigu ili strah od dijabetesa, ali medicinska pomoć je neophodna

Svetski dan borbe protiv dijabetesa obeležava se 14. novembra. Taj datum odabran je na inicijativu Međunarodne dijabetes federacije i Svetske zdravstvene organizacije 1991. godine,zbog sve većeg broja obolelih od ove bolesti u svetu.

Datum je izabran u čast rođendana Frederika Bantinga koji je sa Čarlsom Bestom i Džejmsom Kolipom prvi objavio ideje koje su dovele do toga da insulin počne da se koristi. Godine 1922. tada 14-godišnji Leonard Tompson postao je prvi čovek koji je lečen insulinom za dijabetes tip 1.

On je posle prve doze dobio alergijsku reakciju, najverovatnije zbog nečistoća u injekciji. Pošto je Kolip popravio proces izdvajanja insulina iz psećeg pankreasa, druga doza je uspešno primenjena 12 dana posle prve.

Tompson se oporavio i nastavio je da živi još 13 godina uz insulin, pre nego što je umro od upale pluća.

Do tog trenutka, dok insulin nije počeo da se koristi medicinski, dijagnoza dijabetesa tip 1 značila je smrtnu kaznu, i to vrlo brzo, obično u roku od nekoliko meseci, a često u roku od nekoliko nedelja ili čak dana.

Jako je važno da regulišete krvni pritisak, evo i kako

Kad smo već kod toga, šta je to dijabetes i kakvi tipovi dijabetesa postoje?

Šećerna bolest (diabetes mellitus) je danas jedno od najčešćih oboljenja u svetu, sa tendencijom rasta učestalosti, ali i jedan od glavnih razloga povećanja broja obolelih od kardio-vaskularnih oboljenja (infarkta miokarda, moždanog udara, periferne cirkulacije...).

To je bolest koju karakteriše previše šećera u krvotoku. Mnogi ljudi i ne znaju da imaju dijabetes. On se javlja kad pankreas ne proizvodi dovoljno hormona insulina, koji nam je potreban da bi nosio šećer iz krvotoka u ćelije organizma.

Kad šećer uđe u naše ćelije, pretvara se u energiju koja se koristi za telesne funkcije i oslobađa telo od štetnih materija. Taj proces naziva se metabolizam.

Kad čovek ima dijabetes, pankreas nije u mogućnosti da proizvede dovoljnu količinu insulina, a bez njega nivo šećera u krvi postaje veći što znači da počinje da prelazi i u urin i tako izlazi iz organizma, pre nego što je organizam dobio energiju koja mu je potrebna svakog dana. Zbog ovakve neuravnoteženosti šećera, organizam naravno reaguje  tako da dolazi do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Tada obično se javlja i pojačano mokrenje, bolesnik sve više pije vodu, a kroz duže vreme, ako se ovo stanje ne leči, oseća slabost, malaksalost, gubitak telesne mase uz pojavu acetona u mokraći. Obično se ljudi tek posle ovih simptoma javljaju lekaru, kada se i postavlja dijagnoza.

Medicinski govoreći, bolest se ispoljava kao posledica nedostatka hormona insulina ili neadekvatnog delovanja insulina. Poznato je da članovi porodice oboljevaju od dijabetesa, što upućuje i na genetski faktor.

Kako dijabetes može izazvati bol u zglobovima?

Postoje dva tipa dijabetesa, koji se drastično razlikuju.

Dijabetes tip 1 je insulin zavisni oblik, koji se javlja kod dece i mladih u oko 10 odsto obolelih od dijabetesa. Kao što smo nagovestili, bolest počinje naglo, sa jakim simptomima, i zahteva brzu i tačnu dijagnozu i otpočinjanje terapije. Nasledna sklonost nije beznačajna, ali ovaj tip se sve više povezuje sa virusnim uticajima i udruženom imunološkom reakcijom koja dovodi do smanjene sposobnosti stvaranja insulina u gušterači.

Terapija podrazumeva svakodnevno uzimanje insulina. Osim injekcija, lečenje podrazumeva i usklađivanje ostalih važnih faktora lečenja, a to su ishrana, fizička aktivnost i metabolička kontrola bolesti. To se radi da bi se izbegle komplikacija, ili bar njihovih usporavanja.

Gojazni ljudi se bukvalno guše u sopstvenom salu?!

Dijabetes tip 2 je oblik koji je zastupljen u oko 90 odsto svih obolelih od šećerne bolesti. Javlja se uglavnom u starijem, a u manjoj meri i u srednjem životnom dobu. Često počinje sporo i neprimetno. Ovde je više zastupljena genetska predispozicija, uz gotovo redovnu pojavu nepravilne ishrane, gojaznosti i nedovoljne fizičke aktivnosti.

Oboleli uglavnom imaju dovoljno insulina u gušterači, a najčešći uzrok bolesti je neadekvatno vezivanje i delovanje insulina na površini mišićnog i masnog tkiva. Zato se i lečenje sprovodi dijetom, fizičkom aktivnošću i lekovima. Uglavnom se radi o blagom tipu šećerne bolesti, koji sporo napreduje i koji se zadovoljavajuće može kontrolisati. Ako se izrazitom dijetom i fizičkom aktivnošću ne postigne terapijski cilj, tada se uvode lekovi.

Najčešće komplikacije dijabetesa su pad šećera (hipoglikemija), koja u produženom stanju izaziva i poremećaj svesti. Ovo može nastati zbog nedovoljne ishrane, povećanog fizičkog rada ili prevelike doze insulina, retko antidijabetičnih lekova. Ljudi tada osećaju drhtavicu, preznojavaju se, gladni su, osećaju slabost, vrtoglavicu ili zbunjenost. Stanje se popravlja uzimanjem nečeg slatkog (bombone, kockice ili kašike šećera, nekog slatkiša ili slatkog soka).

U savremenoj medicini ljudi sa dijabetesom se redovno kontrolišu, da bi se ostvarila glikemijska kontrola šećera što bliža zdravoj osobi.

A šta znači pravilan način ishrane?

Znači da pacijenti uglavnom mogu jesti sve što jedu i ostali ljudi s tim da njihov režim ishrane podrazumeva malu korekciju jer se izbegava hrana bogata šećerima i mastima. Hrana obično mora da bude sveža, sa mnogo salate i povrća. Može se jesti i voće, ali ono sa malo šećera. Ljudi kojima je tek postavljena dijagnoza skoro uvek se iznenade kad saznaju koje voće i povrće sadrži mnogo šećera.

Hrana treba da bude kuvana, a treba izbegavati i prženu i pohovanu hranu, što se savetuje i zdravoj populaciji.

Ovo vam pišemo čisto informativno, da znate da nema razloga za strah. Ljudi sa dijabetesom žive sasvim normalne živote, bave se normalnim fizičkim aktivnostima i dobro držanje šećera pod kontrolom je bezbolan i tečan proces.

Pisali smo na početku da se broj obolelih od dijabetesa stalno povećava. Prema poslednjim procenama, u Srbiji od dijabetesa boluje oko 700.000 ljudi, od čega oko petina živi u gradovima. Malo drugačija statistika kaže da oko 10 odsto stanovnika velikih gradova ima dijabetes.

Zato je jedan od najvažnijih faktora u borbi protiv dijabetesa - prevencija.