Svetski dan osoba sa autizmom: Važan nam je nacionalni registar

Bolji su ishodi kad se rano prepozna

Autizam predstavlja složeni razvojni poremećaj koji utiče na sposobnost osobe da komunicira i interaguje sa drugima. 

Karakteriše ga širok spektar simptoma i nivoa funkcionalnosti, što znači da se manifestuje veoma različito od osobe do osobe.

Rano prepoznavanje autizma igra ključnu ulogu u pružanju podrške i resursa koji mogu značajno poboljšati kvalitet života pojedinca. 

Intervencije u ranom detinjstvu, poput specijalizovane terapije, obrazovanja i socijalne podrške, mogu pomoći deci da razviju ključne veštine komunikacije, socijalne interakcije i samostalnosti.

Pervarzivni razvojni poremećaj

Postoje neki rani znaci  na koje roditelji treba da obrate pažnju, ali treba naglasiti da autizam nema standardnu manifestaciju i simptom:

- Beba ne brblja i ne gestikulira sa oko 12 meseci,

- Dete ne koristi fraze od dve reči smisleno sa oko 2 godine,

- Ne odaziva se na ime do kraja prve godine,

- Dete ne gleda ljude u oči,

- Dete se ne smeje

- Dete deluje odsutno i kao da vas ne čuje šta mu govorite.

- Dete ne pokazuje interesovanje za vršnjačke aktivnosti,

- Dete se ne igra igre pretvaranja i ne igra društvene igre,

- Preokupacije određenim predmetima, njihovom teksturom, mirisom i slično,

- Stalno insistiranje na istim stvarima, rituali oko hrane, kupanja.

Razlozi zašto se VISOKOFUNKCIONALNI AUTIZAM može prevideti

Spektar autističnih poremećaja obuhvata različite nivoe funkcionalnosti, od visokofunkcionalnog autizma, gde osobe mogu imati iznadprosečne intelektualne sposobnosti i uspešno se bave akademskim i profesionalnim aktivnostima, do izazovnijih oblika gde su potrebne značajne adaptacije i podrška. 

Ključno je razumeti da bez obzira na mesto na spektru, svaka osoba sa autizmom može pokazati jedinstvene talente i sposobnosti.

Funkcionalnost osoba sa autizmom na spektru može varirati, ali mnogi mogu voditi ispunjen i produktivan život uz odgovarajuću podršku i prilagođavanja. Važno je promovisati inkluzivnost i razumevanje u svim aspektima društva, od obrazovnog sistema do radnog okruženja, kako bi se osobama sa autizmom omogućilo da ostvare svoj puni potencijal.

Prema rečima zaštitnika građana Zorana Pašalića, za vidljive promene potrebni su pomaci i u normativnom sistemu. Pre svega formiranje Nacionalnog registra osoba sa autizmom, jer je i dalje nepoznato koliko se građana Srbije bori sa ovim problemom.

Šta je neurodiverzitet?

"Potrebno je da sagledamo problem u celini i obezbedimo dovoljno obučenog i stručnog kadra, da radimo na razvijanju programa rane intervencije, personalizovanim uslugama podrške u obrazovnom sistemu i drugim servisima podrške deci i odraslima sa autizmom, kako bi im se u potpunosti omogućilo uživanje građanskih prava", naglasio je Pašalić.

U fokusu treba da bude pružanje resursa i podrške koji odgovaraju individualnim potrebama, kao i promovisanje svesti i razumevanja autizma u široj zajednici.

Osobama sa autizmom i njihovim porodicama neophodni razumevanje i podrška. Iako se autizam, kao složeni neurorazvojni poremećaj, dijagnostikuje više od 30 godina, borba protiv predrasuda, kaže Pašalić, traje i danas.

Ovim pristupom, možemo doprineti stvaranju inkluzivnijeg i raznovrsnijeg društva koje vrednuje doprinos svih svojih članova.