Tetovaže su popularne i sveprisutne, ali koliko su opasne? Evo šta treba da znate.

Tetovaže su sasvim uobičajene danas, ali nisu sasvim i uvek bezbedne.

Tetovaže su u većem delu sveta postale sasvim normalne i uobičajene. Podatke za Srbiju i Balkan nemamo, ali znamo da, na primer, u SAD, četiri od 10 osoba uzrasta od 18 do 29 godina ima tetovažu. Pola od njih ima dve do pet tetovaža, od kojih je dobar deo sakriven ispod odeće.

Ranije generacije ne zaostaju. Popularna „generacija X“, koja sada ima između 39 i 54 godine tetovirana je do procenta od 40 odsto. Razlozi zašto se ljudi tetoviraju su različiti – od estetskih, do duboko ličnih. Neki ljudi se tetoviraju da bi svetu pokazali umetnost na telu, a neki da bi sebe podsećali na nešto.

Ali, Medik se ne bavi estetikom, nego zdravljem i verujemo da je svako od vas nekad zapitao: da li su tetovaže zdrave?

Pre nego što odgovorimo na to pitanje, da odgovorimo i na ono drugo: zakon je prilično nejasan. Uglavnom, u Srbiji i okolini, tattoo saloni uglavnom neće da tetoviraju mlađe od 18 godina bez pristanka roditelja.

Ali, pravi problem je šta je to što se trajno umeće pod kožu? Ni to nije regulisano zakonom. EU je prošle godine najavila regulaciju po tom pitanju, za sada nije doneto pravilo šta sve sme da se stavlja pod kožu. Naravno, više od 20 godina svaki ozbiljni tatu majstor nosi hirurške rukavice i ima savremenu opremu, ali to ne garantuje bezbednost od mastila.

Naime, to je ipak strano telo koje se putem kože unosi u telo i to nosi svoje rizike. Ponekad telo može da reaguje na nepredvidiv način na uneto mastilo.

Tetovaže mogu da izazovu alergijsku reakciju, najčešće na mastilo. U pitanju može biti bilo koja boja, ali statistika pokazuje da se alergijska reakcija javlja uglavnom kod crvene i žute. Ono što može da zabrine jeste da se alergijska reakcija može pojaviti odmah, nekoliko nedelja kasnije ili, verovali ili ne, godinama, pa čak i decenijama posle tetoviranja.

U nekim slučajevima antiviralno lečenje HIV-a ili operacija zglobova mogu da izazovu alergijsku reakciju.

Alergijske reakcije mogu biti uobičajene: crvenilo, osip, nadutost, svrab…To se može lečiti steroidnim kremama. U pojedinim slučajevima, simptomi mogu biti izrasline nalik bubuljicama, opekotine, ljuštenje kože, kao i vodene izlučevine. Ako se uz te simptome pojavi i teškoća pri disanju ili ubrzan puls, vrtoglavica, bol u stomaku, ozbiljni bolovi ili sevanje, odmah potražite lekarsku pomoć.

Retko se može javiti i stanje zvano neurodermatitis, što je stalna, skoro hronična upala, koja izaziva da se cela tetovaža naduje tamo gde je pigment i postane zadebljana koža.

Dobra stvar je što se ovo uglavnom sve može izlečiti, ali u slučajevima kad ne može, može dovesti i do trajnih ožiljaka.

A kako da znate da li ćete imati alergijske reakcije i koliko ozbiljne one mogu biti?

Nažalost, nikako. Upravo iz tog razloga dermatolozi preporučuju da prvo napravite malu, probnu tetovažu na mestu na kome se ne vidi, pogotovo ako planirate da koristite crvenu boju.

Pomenimo ovde i slučaj iz Australije, gde je jedna 32-godišnja žena sa 14 tetovaža na donjem delu tela lečena od raka grlića materice kada su lekari primetili dve naduvene limfne žlezde. Oni su prvo pomislili da se rak proširio, pa su uklonili žlezde i otkrili da su one prepune mastila za tetovažu. U ovom slučaju su lekari istakli da bi u svakom slučaju izvršili operaciju, ali su upozorili da to ne može uvek biti slučaj.

Takođe iz Australije dolazi slučaj kada su lekari jednu ženu rečili od raka zvanog limfoma. Ona je imala izrasline pod pazuhom, kao i naduvene limfne žlezde u blizini korena pluća, što su sve klasični simptomi raka. Ali, kada su žlezde stavili pod mikroskop, otkrili su da je to crno mastilo za tetoviranje od pre čak 15 godina. Ta žena nije imala rak, samo je njen imuni sistem reagovao na tetovažu na leđima.

Najopasniji su, međutim, dodaci toksičnih teških metala u limfnim žlezdama, uključujući i kobalt, nikl i hrom, koji se ponekad koriste u pigmentima za tetoviranje kao prezervativi.

Što se tiče drugih opasnosti, ako u sebi imate gen za psorijazu, tetovaža ga može aktivirati po prvi put ili izazvati reakciju ako je već aktiviran. Druge bolesti kože mogu biti ekcem, vitiligo, sarkoidoza, pa čak i rak kože.

Ako ste skloni ožiljcima, a imate i neke ožiljke koji su veći nego početna rana, dobro razmislite o tetoviranju.

Sve ovo treba da vas upozori da budete jako oprezni, da se konsultujete sa svojim lekarom, da dobro izaberete gde ćete se tetovirati i da vodite računa o rani dok ne zaraste. Istražite sve dobro sami, ali ovo su neki opšti saveti koje daju dermatolozi i tatu majstori:

- Preko sveže tetovaže bi trebalo da se stavi plastični pokrov sa određenom masti pre napuštanja salona. On bi na tetovaži trebalo da stoji između šest sati i 24 sata. Konsultujte se sa svojim majstorom oko preporuka.

- Čistim rukama nežno operite novu tetovažu antibakterijskim sapunom i vodom, a osušite je pipkanjem mekim peškirom, nikako brisanjem. Nanesite vrlo tanak sloj antibakterijske kreme i ostavite tetovažu da diše.

- Prvih nekoliko dana će vam koža biti topla, izgledaće crvenkasto, a možda će i curiti nešto iz otvora. To je sve normalni deo procesa. Ali, ako posle nekoliko dana vidite neku vrstu reakcije, obavezno posetite dermatologa. Inficirana koža može biti crvenija, toplija i bolnija, a iz nje može curiti gnoj.

- Nemojte ići na plivanje, niti se potapati potpuno u vodu bar dve nedelje. Zadržite se na brzom tuširanju.

- Ne čačkajte ranu i ne skidajte kraste, pustite ih da same otpadnu da bi se mastilo zadržalo u koži i da ne bi dolazilo do stvarnja ožiljaka.

- Tetovaže će vas verovatno svrbeti dok zarastaju – nemojte se češati. Stavite neku kremu za vlaženje da biste ublažili osećaj.

- Nosite zaštitnu i labavu odeću da biste zaštitili svoju tetovažu od sunca.

Dermatolozi kažu i da tetovaža može biti bleda i maglovita dok zarasta, ali da će dostići svoje pune boje u roku od četiri meseca, koliko je otprilike potrebno slojevima kože da zarastu.