Traje rasprava o bolovanju, ministarstvo sluša struku, ko ima pravo na 60 dana od lekara?

Struka je protiv promena zakona, ministarstvo uvažilo primedbe

Ministarstvo zdravlja prihvatilo je mišljenje medicinske zajednice i u predlogu za izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju uvrstilo promene koje omogućavaju lekarima u domovima zdravlja da odobre bolovanje do najviše mesec dana, umesto ranije predloženih dve nedelje. Time je bolovanje koje otvara lekar u domu zdravlja smanjeno za mesec dana.

Izvorni predlog Ministarstva zdravlja o skraćenju bolovanja koje lekari u domovima zdravlja mogu odobriti na dve nedelje, umesto dosadašnja dva meseca, izazvao je negodovanje među medicinskim osobljem. Oni su za Euronews Srbija izrazili da se ne protive kontroli bolovanja, ali smatraju neprihvatljivim da pacijenti moraju svake dve nedelje da idu na lekarske komisije. Takav predlog bi, po njihovom mišljenju, stvorio dodatni teret za lekare, kao i lekarske komisije pri RFZO.

Trenutna diskusija o izmenama Zakona traje i završava se 21. avgusta. Razlozi za ovu promenu uključuju navode o zloupotrebama bolovanja i brojnim žalbama od strane poslodavaca na mogućnost dvomesečnog bolovanja.

Do 2019. godine, izabrani lekar je mogao da odobri bolovanje pacijentu najviše na mesec dana, a zatim je za produženje bilo potrebno odlaziti na lekarsku komisiju. Promena Zakona u 2019. godini omogućila je lekarima u domovima zdravlja da odobre bolovanje do dva meseca, uz obrazloženje da žele da olakšaju rad lekarima i lekarskim komisijama.

Dr Dragica Jankov Vidačić ukazuje da nije dovoljno samo skratiti bolovanje kako bi se sprečile zloupotrebe, i smatra da je prihvatljivo vratiti se na mesec dana, kao što je bilo pre 2019. godine.

Takođe, ona objašnjava da je nedovoljan broj lekara u lekarskim komisijama problem, te da komisije, bar u Novom Sadu gde radi, zbog korone ne primaju pacijente, već dobijaju dokumentaciju elektronskim putem.

Drugi stručnjaci, kao dr Zoran Ilić, predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite "Nezavisnost", smatraju da će skraćenjem bolovanja medicinsko osoblje imati više administrativnog rada.

Podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje pokazuju da je tokom prošle godine izvršeno oko 2.500 provera bolovanja i da su u 12% slučajeva utvrđene određene nepravilnosti.

Skraćenje bolovanja koje može da odobri lekar opšte prakse neće se odnositi na pacijente nakon teških kardiohirurških operacija, onkološke pacijente sa višemesečnom terapijom, osobe sa invaliditetom i trudnice. Oni će i dalje moći da dobiju dva meseca bolovanja od lekara opšte prakse.

U obrazloženju Ministarstva zdravlja, koje je priloženo uz izmene zakona u javnu raspravu, naglašava se da su izabrani lekari određivali privremenu nesposobnost za rad bez adekvatnog praćenja preporuka u vezi sa dužinom trajanja bolovanja, u zavisnosti od dijagnoze, i da nije postojala odgovarajuća prateća dokumentacija što se tiče nekih dodatnih dijagnostičkih procedura i specijalističkih pregleda.

Takođe, navode da je u nekim slučajevima ta dokumentacija izostajala, i da je deo osiguranika ostvarivao neopravdano pravo na naknadu zarade tokom bolovanja. 

Naknadu za bolovanje do 30 dana nadoknađuje poslodavac, a preko toga sredstva se izdvajaju iz RFZO-a. Tako su sredstva koje je RFZO za tu namenu izdvajao 2018. iznosila 13,627 miliona dinara, 2019. godine 14,645 miliona dinara, 2020. godine 18,84 miliona dinara, 2021. godine 22,9 miliona dinara, 2022. godine 26,686 miliona dinara, a 2023. do sada 29,5 miliona dinara.