UNICEF: Stanje dece u svetu u 2024. godini

Kako se bližimo kraju prve četvrtine 21. veka, Stanje dece u svetu u 2024. godini gleda ka 2050. godini. Postavlja pitanje: Kako na najbolji način da osiguramo budućnost u kojoj se ostvaruju prava svakog deteta – svet u kome svako dete može da preživi, napreduje i ostvari svoj puni potencijal?

Izveštaj istražuje tri megatrenda – moćne, dugoročne globalne sile – koji će imati dubok uticaj na živote dece od danas do pedesetih godina ovog veka:

• Demografske promene znače da će tokom 2050-tih godina na svetu živeti otprilike isti broj dece kao i danas, oko 2,3 milijarde. Ali doći će do promena po pitanju toga gde ona žive: Manji udeo će živeti u zemljama sa visokim dohotkom, a veći udeo u Južnoj Aziji i Africi – regionima koji trenutno imaju poteškoća u zadovoljavanju osnovnih potreba mnoge dece.
• Klimatske i ekološke krize prete da ugroze razvoj uma i tela dece. Gotovo polovina sve dece – oko 1 milijarda – sada živi u zemljama sa visokim rizikom od klimatskih i ekoloških opasnosti.
• Pionirske tehnologije, uključujući veštačku inteligenciju (VI), već utiču na živote dece. Kako bismo iskoristili njihove prednosti i ublažili rizike, moramo osigurati pravičan pristup, snažnu regulativu i dizajn tehnologija prilagođen deci.

Detinjstvo u pedesetim godina ovog veka

Oslanjajući se na ove megatrendove i druge socio-ekonomske pokazatelje, izveštaj predstavlja tri scenarija za svet u kojem će deca živeti 2050-ih godina. Ti scenariji predstavljaju moguće ishode – a ne predviđanja – zasnovane na putevima ubrzanog razvoja, usporenog razvoja ili nastavka trenutnih trendova („uobičajeni tok stvari“).

Projektovani ishodi za decu za pedesete godine ovog veka zasnovani na trenutnim trendovima uključuju sledeće:

• Dalji boljitak u pogledu preživljavanja dece, sa rastom stopa preživljavanja novorođenčadi na globalnom nivou za četiri procentna poena na preko 98 procenata.
• Intenziviranje klimatskih i ekoloških kriza, sa gotovo 8 puta više dece izložene ekstremnim toplotnim talasima tokom pedesetih godina ovog veka u poređenju sa dvehiljaditima. Taj broj se povećava na preko 13 puta u scenariju usporenog razvoja.
• Nastavak socio-ekonomskih nejednakosti, pri čemu će se broj dece koja žive u zemljama koje su danas klasifikovane kao zemlje sa niskim dohotkom više nego udvostručiti od 2000-ih do 2050-ih godina.
• Nastavak širenja obrazovanja, pri čemu će procenat dece koja su završila najmanje srednje obrazovanje porasti na 77 procenata sa 40 procenata iz 2000-ih godina. Kako bi se dostigao odnos broja učenika i nastavnika kao u zemljama sa visokim dohotkom, veliki deo Afrike bi do 2050-ih godina trebalo da dobije još 31 milion nastavnika.
• Rast urbanizacije, pri čemu će skoro 60 procenata dece živeti u gradovima, što je porast u odnosu na 44 procenta iz 2000-ih godina. Projekcije pokazuju da će se broj dece koja žive u područjima sa visokim rizikom od dugotrajnih unutrašnjih sukoba na globalnom nivou smanjiti sa 833 na 622 miliona između 2000-ih i 2050-ih godina, ali će naglo porasti u istočnoj i južnoj Africi (sa 71 na 97,8 miliona) i zapadnoj i centralnoj Africi (sa 5,1 na 69 miliona).
• Iako projekcije kažu da će se globalna rodna neravnopravnost smanjiti do 2050-tih godina, takođe kažu i da će značajne razlike nastaviti da postoje u regionima u kojima će živeti većina dece – posebno u istočnoj i južnoj Africi i zapadnoj i centralnoj Africi, gde je projektovano da će se nastaviti rodni jaz od 11 procentnih poena u završavanju srednjeg obrazovanja. 

Izvor: unicef.org