​Verovali ili ne, u Srbiji više od milion građana pije lekove za pritisak

Čak milion građana Srbije pije lekove za pritisak

Ovaj podatak saopšten je na Sedmom međunarodnom kongresu posvećenom temi hipertenzije, koji je u Beogradu održan ovih dana, prenosi RTS.

Visok pritisak je već sam po sebi bolest, ali i faktor rizika za mnoga druga obolenja. 

Da li imate hipertenziju ili sindrom belog mantila?

Na kongresu je saopšteno da 47% građana ima problem sa visokim pritiskom.

„Ali kada dodamo tome da samo 40 % imamo dijagnostikovanih, adekvatna kontrola je prisutna u samo 20 % pacijenata, što je poražavajuće”, naglasila je Vesna Stojanov, predsednica Udruženja za hipertenziju.

Društveni status, okruženje i obrazovanje utiču na naš pritisak

Ona je istovremeno istakla i da je neophodno mnogo više pažnje posvestiti prevenciji ove bolesti.

Prema novoj, američkoj klasifikaciji, visok pritisak podrazumeva sledeće vrednosti: 130-139 sa 80-89, kao hipertenziju prvog stepena.

„Srčani i moždani udari odnose previše života, a visok pritisak je glavni krivac... Pa onda očne bolesti, bubrežne... Sve to možemo da promenimo, promenama životnog stila i odgovarajućim terapijama“, naveo je Rejnhold Kreuc, predsednik Evropskog udruženja za hipertenziju.

4 najveće zablude o hipertenziji

Od visokog krvnog pritiska u svetu boluje svaki peti, a u Srbiji svaki drugi stanovnik. Ovo obolenje, koja se nekada smatralo bolešću starih, danas je sve prisutnije u drugoj i trećoj deceniji života.

Osoba koja ima visok krvni pritisak najčešće nema simptome, zbog čega se arterijska hipertenzija naziva i tihim ubicom. 

Kako mindfulness metode pomažu kod hipertenzije

Neke osobe imaju nespecifične simptome, žale se na glavobolju, svetlucanje pred očima, zujanje u ušima, vrtoglavicu, nestabilnost pri hodu i osećaj pritiska u grudima. 

Zbog toga ova bolest dugo ostaje skrivena ili se otkrije slučajnim merenjem, najčešće posle komplikacija. 

Hipertenzija oštećuje mnoge organe, najčešće krvne sudove, zbog čega dolazi do oštećenja srčanog mišića. 

Stručnjaci savetuju da posle 18. godine moramo da proveravamo krvni pritisak. 

Kako se pravilno meri krvni pritisak kod kuće

Poručuju i da se jednom određen lek za hipertenziju ne uzima zauvek, ali da o promeni odlučuje kardiolog.

„Nemaju svi ljudi isti mehanizam. Svi smo mi različiti, i od toga zavisi kako će hipertenzija biti lečena. 

Uzroci hipertenzije kod mlađih i kod starijih ljudi su takođe različiti, i zato, multidisciplinarni timovi, u kojima su i neurolog, nefrolog, endokrinolog, psihijatar... Svi zajedno moramo da pronađemo najbolje modalitete lečenja“, ističe Antonio Koka sa Univerziteta u Barseloni.

Variranje krvnog pritiska - alarm za lekare

Sedmom kongresu o hipertenziji prisustvovalo je više od 400 učesnika iz zemlje i inostranstva.

Izvor: RTS