Visoki krvni pritisak: Ovo bi mogla da bude budućnost lečenja hipertenzije

Ljudi već vekovima poznaju i koriste lekovita svojstva biljaka.

Danas, uz medicinske istraživače koji neprestano traže bolji alternativni tretman, neka od istraživanja vraćaju se prapočecima medicine, revidirajući njena saznanja.

Iako promene ishrane i načina života kod blažih oblika hipertenzijemogu biti izuzetno delotvorni, u mnogim slučajevima redovna terapija pokazala se kao neophodna.

Istraživači sa Kalifornijskog univerziteta u Irvinu nedavno su pokrenuli istraživanje biljaka koje su ljudi u prošlosti koristili u lečenju hipertenzije.

Svoja otkrića objavili su u Zborniku Nacionalne akademije nauka.

Naučnici su uzimali biljne ekstrakte iz različitih vrsta biljaka, uključujući lavandu, bosiljak, timijan, mažuran, đumbir i kamilicu i identifikovali su bioaktivne osobine koje su delili svi ovi ekstrakti.

Ova osobina, smatraju naučnici, mogla bi da pomogne da se objasni zašto izgleda da neko bilje ima blaga antihipertenzivna svojstva.

Konkretno, otkrili su da ove biljke aktiviraju određeni kalijumov kanal zvan KCNK5, prisutan u vaskularnim glatkim mišićima .     

Kada se vaskularni glatki mišići stežu, krvni pritisak se povećava; kada se opuste, krvni pritisak pada.

Aktivacija KCNK5 rezultira opuštanjem ovih mišića.

Autori smatraju da bi ovo saznanje moglo objasniti antihipertenzivna svojstva nekih biljaka. 

Istraživači su takođe testirali niz drugih biljaka za koje istraživanje nije pokazalo da smanjuju krvni pritisak, poput pšenične trave i peršuna. U navedenim slučajevima nisu detektovali aktivaciju KCNK5.

Kada su upoređivali biljne vrste, istraživači su otkrili različite nivoe aktivnosti KCNK5.  Lavanda se pokazala kao jedna od najefikasnijih aktivatora kalijuma KCNK5 , zajedno sa ekstraktom semena komorača i kamilicom.

Navedeni zaključci ne znače da pomenute biljke mogu zameniti prepisanu, i neophodnu terapiju lekovima, već pružaju sugestiju nauci za dalji razvoj budućih ciljanih terapija za bolest hipertenzije.