Vitamini iz hrane ili suplemenati: Koje rešenje je bolje za vas?

Dok smo uhvaćeni u vrtlogu naših užurbanih života, pomisao da ćemo imati vremena da planiramo i pripremimo dobro izbalansirane i hranljive obroke može delovati gotovo kao nemoguća misija pa posežemo za suplemetima. Mogu li vitaminski suplementi zaista zauzeti mesto vitamina koje dobijamo iz hrane?

Vitaminski suplementi počeli su sa upotrebom sredinom XX veka, kada su naučnici dešifrovali koji vitamini su potrebni našem telu da bi pravilno funkcionisalo. Od tog trenutka, počeli su da rade na onome što sada prepoznajemo kao multivitamin za rešavanje širokog spektra zdravstvenih problema. 

Kako je poljoprivredna industrija evoluirala između 1970-ih i 1990-ih, a prethodno upakovana hrana postala je norma u prodavnicama prehrambenih proizvoda, šira javnost je videla upadljiv pad nutritivnog sadržaja u njihovoj hrani - a vitaminski suplementi su bili tu da popune prazninu. Do danas nastavljamo da pokušavamo da koristimo suplemente kao način za postizanje boljeg zdravlja. 

Vitamini iz hrane vs. suplemenati

Kada uključimo suplemente u naš dnevni režim, ne može se poreći da oni povećavaju ukupan unos hranljivih materija. Međutim, suplementi su dizajnirani da budu upravo to – dopuna zdravoj ishrani. Postoji više razloga zbog kojih vitaminski suplementi ne mogu da zauzmu mesto hranljivih namirnica poput voća i povrća. 

Dodaci ishrani (suplementi)-kako i kada ih treba koristiti?

Kao prvo, voće i povrće nudi širok spektar mikronutrijenata koji se ne mogu ponoviti u piluli. Oni takođe obezbeđuju našem telu antioksidanse, koji štite naše ćelije i tkiva od oštećenja slobodnih radikala. A kada uzimamo suplemente umesto njih, propuštamo sva ta ukusno esencijalna dijetalna vlakna, koja ne samo da održavaju redovno pražnjenje creva, već mogu da smanje rizik od dijabetesa tipa 2, moždanog udara, srčanih bolesti i kolorektalnog karcinoma.

Kako da unesete više vitamina tokom obroka?

Ako želimo da zaista hranimo svoje telo na zdrav način, to počinje i završava se hranom kojom biramo:

• Da biste povećali unos kalcijuma, pokušajte da jedete više jogurta, mleka, sira, lososa, sardina, ovsene kaše, belog pasulja i spanaća. 

• Masna riba poput lososa i tunjevine iz konzerve može da obezbedi vašem telu vitamin D koji mu je potreban, baš kao obogaćeno mleko, jogurt ili sok od pomorandže. 

• Ako vam nedostaje kalijuma, banane, slatki krompir, beli krompir, pasulj, proizvodi od paradajza, breskve, bakalar su odlične opcije. 

• Za više magnezijuma posegnite za bundevom, pasuljem, spanaćem, artičokama, orašastim plodovima, smeđim pirinčem ili tofuom. 

• Što se tiče vlakana, u svaki obrok treba uključiti integralne žitarice, kao i da jedete puno voća, povrća i mahunarki sa visokim sadržajem vlakana kao što su karfiol, maline, jabuke i grašak.