Dodaci ishrani (suplementi)-kako i kada ih treba koristiti?

Dodaci ishrani se sve češće pominju kao neophodni za zdravlje organizma. Da li je baš tako?

Na početku treba napomenuti da dodaci ishrani nisu zamena za zdravu ishranu, a zdrava ishrana većinom sadrži i sve hranljive materije koje su nam potrebne. Neke hranljive materije se čuvaju u organizmu kao zalihe. U telesnim mastima, na primer, čuvaju se zalihe vitamina A; D, E i K.

Kalcijum i drugi minerali iz kostiju putuju svakog dana gde organizmu zatreba. To znači da nam je određena količina potrebna u periodu od nekoliko nedelja ili mesci, te da različit dnevni unos neće škoditi.

Za razliku od, recimo, nekih vitamina (vitamin C i B) koji su rastvorljivi u vodi i ne talože se kao zalihe, pa ih je nepohodno svakodnevno unositi.

Dodaci ishrani su nam neophodni za pojedina stanja:

1. u trudnoći
2. u starijem dobu
3. kod nekih bolesti/infekcija kada organizam ne ože da sakupi dovojno hranljivih materija.

Na amabalaži pojedinih proizvoda navode se preporučene dnevne doze hranljivih materij (PMDP).

Da li znate šta znači oznaka PMDP na dodacima ishrani?

Neka stanja podrazumevaju uzimanje multivatiminskog komleksa, dok je nekad potrebno unositi pojedinačne materije.

Najbolje je upotrebljavati sledeće kombinacije:

• kalcijum sa magnezijumom, cinkom i vitaminom D
• gvožđe sa vitaminom C i bakrom
• magnezijum sa kalcijumom, fosforom i vitaminom B6
• selen  u obliku seleno kvasca i vitaminima A, C i E
• Vitamin A u obliku mešanih katotenoida
• vitamin B kao komleks
• Vitamin C u komleksu sa flavonoidima
• vitamin E sa tokoferolima

Drugoj grupi pripadaju dodaci koji sadrže jednu ili više esencijslnih kiselina.Telo ih obično dobija iz namirnica bogatih belančevina. Ovi dodaci sa pojedinačnim aminokiselinama ne bi smeli da se uzimaju duže od dve nedelje bez lekarske kontrole.