11 jasnih simptoma ANKSIOZNOSTI

Mnogi ljudi u nekom trenutku svog života dožive anksioznost.

U suštini, anksioznost je sasvim normalan i prirodan odgovor na stresne životne događaje poput selidbe, promene posla, finansijskih problema, bolesti ili gubitka bliske osobe.

Međutim, kada simptomi anksioznosti počnu da prerastaju ozbiljnost događaja koji su ih pokrenuli i da negativno utiču na svakodnevne aktivnosti, jasno je da su posredi problemi anksioznog poremećaja.

Ako ste ANKSIOZNI od ranog jutra, ovo su mogući razlozi

Prepoznavanje simptoma prvi je korak u upravljanju ovim zdravstvenim problemom i prevenciji ozbiljnijih posledica na život i zdravlje pojedinca.

U jasne pokazatelje anksioznosti najčešće se ubrajaju:

1. Preterana zabrinutost

Briga izazvana anksioznim poremećem nesrazmerna je događajima koji je pokreću i obično se javlja kao odgovor na normalne, svakodnevne situacije.

Da bi se smatrala znakom anksioznog poremećaja, zabrinutost mora trajati najmanje 6 meseci, javljati se gotovo redovno (svakodnevno) i u očima pacijenta biti gotovo nerešiva. 

Pokazalo se da su ljudi mlađi od 65 godina izloženi najvećem riziku od generalizovanog anksioznog poremećaja, posebno oni koji su samci, imaju niži socioekonomski status i često se susreću sa stresnim situacijama. 

2. Osećaj uznemirenosti 

Prateći simptomi anksioznosti odražavaju se na ubrzan srčani ritam, znojenje dlanova, drhtanje ruku i sušenje usana.

Ovi simptomi se javljaju zato što mozak veruje da je poseredi opasnost i priprema telo da reaguje na pretnju. Krv se ubrzano pumpa ka mišićima, a čula se pojačavaju.

Neka istraživanja sugerišu da osobe sa anksioznim poremećajima nisu u stanju da smanje uzbuđenje jednako brzo kao  ljudi bez anksioznih poremećaja, što znači da mogu osećati efekte anksioznosti tokom dužeg vremenskog perioda. 

Ovih sedam koraka vam mogu olakšati borbu protiv anksioznosti

3. Nemir

Nemir je još jedan čest simptom anksioznosti, naročito kod dece i tinejdžera.

Kada neko doživljava nemir, često ga opisuje i kao "neugodan nagon za kretanjem".   

Nemir je jedan od čestih indikatora kojima se lekari bave kada pokušavaju da uspostave dijagnozu anksioznog poremećaja.

Ako većinu dana osećate nemir tokom više od šest meseci, to može biti znak anksioznog poremećaja.

4. Umor

Brzo i lako umaranje još je jedan od simptoma anksioznog poremećaja. Naravno, postredi nije fizički umor, već osećaj izmorenosti, iscrpljenosti i nemogućnosti suočavanja sa svakodnevnim mislima, emocijama ili dešavanjima.

Kod nekih, umor može pratiti napad anksioznosti, dok za druge, umor može biti hroničan.

Nejasno je da li je ovaj umor posledica drugih uobičajenih simptoma anksioznosti, kao što su nesanica ili napetost mišića, ili je možda povezan sa hormonskim efektima hronične anksioznosti.

Međutim, važno je napomenuti da umor takođe može biti znak depresije ili drugih zdravstvenih stanja, pa sam po sebi nije dovoljan za dijagnostikovanje anksioznog poremećaja. 

5. Oslabljena koncentracija   

Neke studije pokazuju da anksioznost može prekinuti radnu memoriju, vrstu memorije koja je odgovorna za čuvanje kratkoročnih informacija. 

Ovo može objasniti dramatično smanjenje radne efikasnosti koje ljudi često doživljavaju tokom perioda snažne anksioznosti.

6. Razdražljivost

Većina ljudi sa anksioznim poremećajima takođe oseća prekomernu razdražljivost.

S obzirom na to da je anksioznost povezana sa velikom uzbuđenošću i preteranom zabrinutošću, nije iznenađujuće da je razdražljivost uobičajen simptom. 

7. Napetost mišića 

Napetost mišića većinu dana u nedelji jeste još jedan čest simptom anksioznosti.

Moguće je da sama zategnutost mišića povećava osećaj anksioznosti, ali takođe je moguće i da anksioznost dovodi do povećane napetosti mišića ili da treći faktor izazove oboje.

Zanimljivo je da je dokazano da lečenje mišićne napetosti terapijom za opuštanje mišića smanjuje zabrinutost kod ljudi sa generalizovanim anksioznim poremećajem.

Neke studije čak pokazuju da je ovakav tretman efikasan kao i sama kognitivno-bihevioralna terapija. 

8. Poremećaj spavanja 

Poremećaji spavanja snažno su povezani sa anksioznim poremećajima.

Buđenje usred noći i problemi sa spavanjem dva su najčešće prijavljena problema kod ove grupe pacijenata.

Neka istraživanja sugerišu da nesanica tokom detinjstva može biti povezana sa razvojem anksioznosti u kasnijem periodu života.  

Iako su nesanica i anksioznost snažno povezani, nije jasno da li nesanica doprinosi anksioznosti, ili anksioznost doprinosi nesanici, mada je najverovatnije da je u pitanju začarani krug koji simptome svakoga dana čini sve težima.

Lečenje anksioznosti obično može pomoći i u poboljšanju kvaliteta sna. 

9. Panični napadi 

Jedna vrsta anksioznog poremećaja, zvana panični poremećaj, povezana je s ponavljajućim napadima panike. 

Ovako možete pomoći nekome ko ima napad panike

Napadi panike proizvode snažan, nadmoćan osećaj straha, praćen ubrzanim radom srca, znojenjem, drhtanjem, kratkim dahom, stezanjem u grudima, mučninom i strahom od smrti ili gubitka kontrole. 

10. Izbegavanje društva

Ovaj aspekt anksioznog poremećaja ogleda se u strahu od nadolazećih društvenih okupljanja, straha od osude ili procenjivanja drugih ljudi, strah od toga da ćete se osramotiti ili poniziti pred drugima, izbegavanju većih, pa čak i vrlo malih, intimnih društvenih okupljanja.

Pet stvari o kojima treba da vodite računa ako se suočavate sa anksioznošću na poslu

Ovaj vid anksioznosti ima tendenciju razvoja u ranom dobu života. U stvari, oko 50% onih koji imaju dijagnozu socijalne anksioznosti dobili su je do 11. godine života, dok se 80% slučajeva dijagnostikuje do 20. godine.

Osobe sa izraženom anksioznošću mogu da deluju izuzetno stidljivo i mirno u društvu ili prilikom susreta sa novim ljudima. Iako neki od njih vešto prikrivaju svoje emocije, uglavnom iznutra snažno osećaju ekstremni strah i anksioznost.

11. Iracionalni strahovi

Izuzetni strahovi od specifičnih stvari, poput pauka, zatvorenih prostora ili visina, mogli bi biti znak fobije. 

Život sa akrofobijom

Fobija se definiše kao ekstremna anksioznost ili strah od određenog predmeta ili situacije. Osjećaj je dovoljno jak da ometa sposobnost ososbe da normalno funkcionišete.