Alarmantno: Astma u Srbiji doseže razmere epidemije

Za deset godina broj obolelih će se udvostručiti - svaki deseti Srbin već živi sa ovom bolešću

U Srbiji se broj ljudi koji pate od astme neprestano povećava, a trenutno svaka deseta osoba živi sa ovom bolešću. Prognoze ukazuju da će za deset godina broj obolelih biti dvostruko veći. Doktorka Marijana Milić iz Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkolozu je tokom gostovanja u Jutarnjem programu rekla da astma beleži izrazit porast i skoro dostiže razmere epidemije.

Nije tajna da broj obolelih od raznih bolesti raste, ali astma i alergijske bolesti pokazuju značajan porast u poslednjim godinama. Ovome doprinosi i napredak u dijagnostici i mogućnostima lečenja.

Dr Marijana Milić naglašava da je aerozagađenje jedan od glavnih faktora koji može izazvati astmu, pored genetskih predispozicija i sklonosti ka alergijama.

"Zatim, ekstremni porast svih alergijskih bolesti, od urtikarija, dermatitisa do alergijskog rinitisa. Takođe imamo porast i drugih bolesti koje posredno dovode do astme i do pogoršanja astme. Tu mislim na razne hronične sinuzitise, gastritise koji takođe mogu biti okidač pogoršanja astme", dodaje gošća Jutarnjeg programa.

Ko je najviše pogođen zagađenjem vazduha?

Gradski zavod za plućne bolesti i tuberkolozu svakodnevno pregleda oko četiri stotine pacijenata, što varira zavisno od godišnjeg doba. Među njima je veliki broj osoba sa alergijskim manifestacijama, prvenstveno alergijskim rinitisom i astmom, ističe doktorka.

Snežana Šundić Vardić iz Nacionalnog udruženja "Alergija i ja", majka dvoje dece sa alergijama, ističe da roditelji obolelih i odrasli pacijenti često nailaze na nerazumevanje u društvu.

"Doktorka je ukazala uglavnom na sve probleme sa kojima se mi suočavamo i po pitanju zagađenja vazduha i po pitanju načina života koji vodimo, ali ono što bih ja takođe dodala je da zapravo nepridržavanje zakona o pušenju, koje se dešava čak i u nekim, verovali ili ne, medicinskim ustanovama", naglašava gošća Jutarnjeg programa.

Udruženje "Astma i ja" deluje kao veza između lekara i pacijenata i pruža pouzdane medicinske informacije jer internet obiluje neproverenim i netačnim podacima. Već godinama organizuju besplatne radionice grupne podrške za pacijente i njihove roditelje.

"Kada su mi dete stavili u izolaciju zato što ima atopijski dermatitis, misleći da je zarazno oboljenje, ja sam jednostavno shvatila da društvo ne prepoznaje ove probleme i da je stvar do nas i da moramo neke stvari promeniti", ističe Snežana Šundić Vardić.

Neki lekari smatraju da astma nije bolest nego stanje koje se može držati pod kontrolom uz dobru saradnju pacijenata i lekara.

Astma koja se pogoršava noću je češća nego što mislite

"Što se mene tiče, astma je bolest i to je poprilično ozbiljna bolest. Astma klinički može biti laka, ali bilo kakvo pogoršanje i te lake astme može biti jako teško. I takve stvari se dešavaju. Kada se desi pogoršanje uzrokovano alergenima, infekcijama, pogoršanja mogu biti jako teška, maltene izjednačena sa pogoršanjima kod pacijenata koji imaju tešku astmu, i neretko se završavaju u bolnici", napominje dr Marijana Milić.

Astma se kontroliše pravilnom terapijom, odgovarajućom primenom lekova i prihvatanjem bolesti.

Pacijenti sa astmom moraju znati da ne smeju da puše, borave u zadimljenim prostorijama i moraju izbegavati alergene ako imaju alergijsku astmu, jer nemaju svi pacijenti sa astmom i alergije, objašnjava doktorka.

"Ako ste alergični na polen, otvarate prozor u stanu ujutru, dok je koncentracija polena najniža. Znači, ima tu pravila da se pacijenti bukvalno nauče da žive sa astmom, ali treba doći kod lekara, treba dobiti terapiju i upoznati se sa svojom bolešću."

Astma: Nova era lečenja - Proboj u kontroli simptoma i smanjenju nuspojava

Astma i alergija se najčešće javljaju u detinjstvu, ali bolest može da se razvije u bilo kom životnom dobu. Osobe koje nisu razvile kliničku sliku astme u detinjstvu mogu imati stanje koje lekari zovu hiperreaktivnost bronhija, što znači da su disajni putevi skloni sužavanju.

"Kod osoba u nekim godinama, ako postoje uzročni faktori koji se sa godinama nagomilavaju, na primer pušenje, aerozagađenje, pojava alergija, odnosno intenziviranje alergija, poremećaji imuniteta, sve to može da se razvije u nekim kasnijim godinama", navodi dr Milić.

Današnje terapije i lekovi za astmu su veoma efikasni i kvalitetni. Snežana Šundić Vardić napominje da u Srbiji imamo skoro sve dostupne i inovativne lekove, uključujući biološke. Međutim, veliki problem je što nisu svi na pozitivnoj listi i to je jedan od ciljeva za koje se zalaže udruženje "Alergija i ja".

Izvor: RTS