Benigna hiperplazija prostate i kako je prepoznati

Ovo je jedna od najčešćih bolesti kod muškaraca i smatra se delom fiziološkog procesa starenja.

Prostata je sastavni deo muskog urogenitalnog trakta. Nalazi se neposredno ispod besike I obuhvata pocetak mokracnog kanala (uretre) koji prolazi kroz nju.

Benigna hiperplazija prostate (adenom prostate) je benigni tumor srednjeg dela prostate koji pogađa starije muškarce.

To uvećanje može da izazove pritisak na mokracni kanal i ometanje normalnog uriniranja. Posledica toga najčešće je otežano i češće mokrenje naročito noću.

Šansa za dobijanje adenoma prostate kod muškaraca u dobu od 60-69 godina je oko 51% i sa godinama se sve više provećava.

Simptomi

Iako definicija benigne hiperplazije prostate obuhvata povećanje prostate i mehaničku prepreku protoku urina, direktna veza između zapremine hiperplazije i intenziteta simptoma nije uvek prisutna. Veoma uvećane prostate ne uzrokuju uvek simptome, a drugi manje uvećani organi mogu biti izvor intenzivne nelagodnosti.

Simptomi benigne hiperplazije prostate mogu se podeliti u dve kategorije: opstruktivne i iritativne.

Opstruktivni simptomi:

• Slab i / ili isprekidan protok urina.
• Slab mlaz urina sa čestim prekidima.
• Osećaj nepotpunog pražnjenja bešike.
• Dvostruko pražnjenje (mokrenje po drugi put u periodu od 2 sata).
• Otežan početak mokrenja.
• Zadržavanje mokraće.

Iritativni simptomi:

• Poliurija ili povećana učestalost mokrenja.
• Nokturija ili potreba za čestim mokrenjem tokom noći.
• Iznenadni nagon za mokrenjem.
• Urgentna urinarna inkontinencija.

Kada potražiti pomoć lekara?

Ako ste stariji od 50 godina, imate poteškoća prilikom uriniranja ili ne možete da mokrite ili ste uočili neki od gore opisanih simptoma. Ti simptomi mogu biti simptomi i nekih drugih, više ili manje opasnih bolesti koje zahtevaju preciznu dijagnostiku od strane urologa. Najpre razgovarajte sa svojim lekarom koji će vas nakon razgovora i pregleda uputiti kod urologa ako je to potrebno na dalje dijagnostifikovanje.

Analize i testovi pre dijagnoze 

Rektalni pregled — Lekar će uraditi rektalni pregled kako bi osetio veličinu i oblik prostate. 

Pre postavljanja dijagnoze, urolog se mora detaljno upoznati s rezultatima sledećih testova:

• Opšta analiza urina;
• Ispitivanje bubrega;
• Test krvi na PSA;
• Histološki pregled tkiva prostate.

Uvećana prostata: Kada je vreme za zabrinutost?

Prve 3 analize otkrivaju hiperplaziju. Histološkim pregledom želi se utvrditi da li je tumor benigni ili maligni.

Može zatražiti od pacijenta i da se podvrgne i sledećim pregledima:

• Ultrazvuku;
• RTG-u urinarnog trakta;
• Uretrocistoskopiji;
• Urofloumetriji. 

Lečenje benigne hiperplazije prostate

Rano dijagnostikovanje benigne hiperplazije prostate je od suštinskog značaja za izbegavanje komplikacija poput infekcija urinarnog trakta, oštećenja bubrega ili bešike, kamena u bešici i inkontinencije.

Lečenje adenoma prostate određivaće se prema stepenu opstrukcije urina, zajedno sa nivoom nelagodnosti pacijenta i obuhvata:

1. Praćenje i redovne kontrole: za osobe bez tegoba ili sa minimalnim tegobama koje izaziva umereno uvećana prostata.
2. Medikamentozna terapija: za pacijente sa umerenim tegobama, bez značajnijih komplikacija i bez značajnije opstrukcije
3. Hirurško lečenje: operacije prostate se radi kada su veoma izražene tegobe.

Medikamentozna terapija

Kod pacijenata sa blagim ili umerenim simptomima može se primeniti farmakološki tretman zasnovan na alfa-blokatorima i inhibitorima alfa-reduktaze, koji mogu pomoći u poboljšanju protoka urina. Prvi smanjuju napetost mišićnih ćelija unutar prostate, pomažući pacijentu da efikasnije i ugodnije isprazni bešiku a drugi smanjuju veličinu prostate, što poboljšava kvalitet mokrenja.

Hirurško lečenje

Pacijentima koji su bez uspeha koristili lekove, simptomi benigne hiperplazije prostate mogu se ublažiti hirurškim zahvatom i to može biti:

• Otvorena adenomektomija (“klasična” operacija uklanjanja tkiva);

• Transuretralna resekcija prostate (minimalno invazivna hirurška intervencija koja se najčešće koristi, tzv. "zlatni standard");

• Transuretralna elektrovaporizacija (alternativa prethodnoj, posebno kod pacijenata sa visokim rizikom i sa malom prostatom;

• Transuretralni rez (preporučuje se muškarcima koji ne mogu da isprazne bešiku, ali imaju umereno uvećanu prostatu, naročito kada postoje još neki zdravstveni problem);

4 faktora koji značajno mogu smanjiti rak prostate

• Cistotomija (hirurška intervencija kojom se otvara mokraćna bešika da bi se uklonile prepreke protoka urina);

• Embolizacija (novija , minimalno invazivna hiruška metoda, u kojoj radiolozi tokom angiografije selektivno embolizuju arterije koje hrane prostatu).

Ponekad je operacija jedina šansa pacijenta da se reši hiperplazije. Međutim, ovaj postupak može dovesti do određenih štetnih posledica na zdravlje. Operacije prostate ponekad uzrokuju određene komplikacije na koje je urolog dužan da upozori pacijenta pre operacije.

Prevencija

Pravovremena prevencija pomaže u sprečavanju razvoja benigne hiperplazije prostate i drugih bolesti povezanih s radom genitourinarnog sistema.

Redovni seksulani odnosi. Redovna ejakulacija sprečava nastanak stagnacije i pruža terapijsku masažu prostate.

Odvojite vreme za sport. Čak će i kratka jutarnja gimnastika biti korisna za vaše zdravlje. 

Povedite računa i o ishrani. Preporučljivo je ograničiti upotrebu brze hrane, alkohola, masne i pržene hrane. Svakodnevnu ishranu treba obogatiti svežom i prirodnom hranom koja se jede sirova ili na pari.

Kako bi se sprečile urološke bolesti, potrebno je redovno ići na genitourinarne preglede i prijaviti lekaru sve sumnjive simptome.