"Bolest užurbanosti" – evo zašto ćete možda poželeti da usporite

Uprkos svom imenu, bolest užurbanosti nije stvarna mentalna bolest. Ipak, taj poriv da požurite sa zadacima i iskoristite svaki trenutak može za mnoge ljude oko vas predstavljati legitiman razlog za brigu.

Užurbanost se često oslanja na sve veću raznolikost tehnoloških uređaja dizajniranih da olakšaju život:

• Sa toliko alata koji će vam pomoći da brže završite posao, imate dovoljno vremena za preuzimanje dodatnih zadataka, zar ne? (Verovatno ne.)
• Imate laptop i pametni telefon, sa kojih možete odgovarati na službene mejlove možete odgovoriti bilo kada, zar ne? (Zapravo ne.)
• Zar ne bi trebalo da bude lako završiti celodnevni posao, kuvati obroke, vežbati, obavljati poslove, povezivati se sa voljenima i još uvek posvetiti 7 ili 8 sati dobrom noćnom odmoru? (Kada saberete broj sati za sve planirano, sigurno nećete dobiti broj ispod 24.)
• Što se više od vas očekuje, više ćete se složiti da preuzmete, terajući sebi da dovršite svaki „osnovni“ zadatak.

Ipak, žurba kroz život može uticati na fizičko zdravlje i ostaviti da se osećate neispunjeno i nesposobno da posvetite pažnju ljudima i stvarima do kojih vam je najviše stalo.

Kako prepoznati problem?

Bolest užurbanosti može se pokazati kao pokretačka potreba da se iskoristi svaka sekunda.

Ova navika je poznata kao multitasking. Mnogi ljudi koji su multitasking uključili u svoj život ponosni su na svoju sposobnost da istovremeno rade više stvari.

Na primer, ljudi sa decom često izbalansiraju niz dužnosti, posebno je to došlo do izražaja tokom pandemije korone.

Možete baciti gomilu veša na pranje, uveriti se da vaše starije dete još uvek radi domaće zadatke, promešati čorbu koju ste pristavili i izvaditi nešto iz usta mlađeg deteta, a da sve vreme razgovarate telefonom o poslu.

Patite od nesanice? Ove napitke OBAVEZNO probajtepre spavanja!

Kada žonglirate sa previše obaveza odjednom, možda ćete zaboraviti ili zanemariti važne stvari - čak i dok ste ih obavljate taj zadatak.

Drugi znaci mogu da uključuju:

• brzina, kako dok vozite automobil, tako i kroz razgovore, nabavku hrane, pripremu obroka
• brzo prelaženje kroz radne zadatke i kućne poslove, do te mere da ponekad pogrešite i morate da ih ponovite
• često izvodeći proračune koliko vremena vam je potrebno za nešto kako biste videli da li možete da se uklopite u neki drugi zadatak
• osećate se razdražljivo kada se suočite sa kašnjenjem
• neprestano pokušavate da pronađet načine da uštedite vreme
• stalno se preslišavate kako biste bili sigurni da niste ništa zaboravili od obaveza

Bolest užurbanosti često uključuje pojavu anksioznosti. Možda se stres i zabrinutost pojave kad pomislite na sve što morate učiniti.

Preterana svesnost prolaska minuta doprinosi fiksiranju na sve stvari koje biste mogli raditi tokom tog izgubljenog vremena.

Emocionalni efekti

Uverenje da nemate vremena za bavljenje svakodnevnim obavezama ili postizanje udaljenijih ciljeva može stvoriti puno stresa. Planiranje  zadataka koje želite da izvršite tokom raspoloživog vrema, može doprineti i brizi da li ćete ih ikada završiti.

Život s anksioznošću koja se uvek krčka u pozadini uglavnom nije prijatan. Ova anksioznost vas pritiska da se nastavite kretati, da nastavite da radite, da svojoj listi obaveza pridajete više hitnosti nego što to zahteva.

Dok jurite s jedne stvari na drugu, mogli biste primetiti problem sa  koncentracijom, jer uvek brinete o sledećoj stavci na listi.

Ako vam misli lete tokom rada, moraćete ili da:

• uradi zadatak ponovo, trošeći više vremena
• ostavi kako jeste, znajući da je moglo i bolje

Bilo koja opcija može vas ostaviti suočene sa većim stresom, uz osećaj neadekvatnosti, neuspeha ili smanjenog samopoštovanja. Takođe biste se mogli osećati razdražljivo, plačljivo i krivo.

Bes, prema sebi ili prema drugima, još je jedna uobičajena komponenta žurbe. Ovaj bes mogao bi se pokazati kao ispadi, čak i bes na putu.

Problemi u odnosima sa drugima

Bolest užurbanosti može da pomrači ono što je zaista važno u našem životu - naše odnose s dragim osobama.

Možda ne slušate svog partnera jer brinete o svemu što treba da uradite ili pucate na svoju decu kada se sporo kreću.

Zaboravljate važne datume, odgurujete druge u stranu jer vam nedostaje vremena za pružanje emocionalne podrške ili fizičke naklonosti i teško je zadržati pohabane ivice svog temperamenta.

Ukratko, borite se da ostanete prisutni i angažovani sa svojim voljenima, što može naneti trajnu emocionalnu štetu svim umešanima.

Fizički efekti

Provođenje dana u žurbi često znači da manje vremena posvećujete brizi o sebi.

Opuštanje i slobodno vreme možda su prve „nepotrebne“ aktivnosti koje odbacujete kada se osećate zauzeto, ali mnogi ljudi sa ovim problemom počinju da ignorišu stvari poput nedovoljne hidratacije, uravnotežene ishrane, nedovoljno fizičke aktivnosti ili spavanja.

Kada nemate dobre prakse samopomoći za zaštitu od stresa i anksioznosti, mogli biste početi da primećujete zdravstvene posledice kao što su:

• problemi sa spavanjem
• promene apetita
• umor
• glavobolje
• problemi sa želudcem
• smanjenen imunitet

Dugotrajni stres takođe može igrati ulogu u izgaranju, stanju u kojem se osećate potpuno iscrpljeno i više niste u stanju da se nosite sa zahtevima svakodnevnog života.

Život u stalnom stresu, takođe, može podići krvni pritisak i doprineti srčanim problemima.

Kardiovaskularni problemi

Određene osobine uključujući užurbanost i nestrpljenje - dovode do povećanog rizika od visokog krvnog pritiska (hipertenzije). Što se snažnije ispoljavaju ove osobine, veći je i rizik.

Kako usporiti?

U početku se usporavanje može činiti nemogućim – činiće vam se da nikada nećete ništa stići da uradite, a razmišljanje o zadacima koji vas čekaju samo će vam dodati stres. Ali zapamtite: Možete da radite mnogo efikasnije kada vam um nije zasut ovakvim mislima.

Često je korisnije usporiti, pa, polako. Ove strategije mogu vam pomoći da odbacite poriv da nastavite da žurite.

Prošetajte

Zanemarivanje onoga što radite i privremena promena okoline mogu vam pomoći da se suprotstavite potrebi za žurbom, čak i kada se osećate poriv.

Šetnja vas pokreće, što može pomoći u poboljšanju fizičkog zdravlja, ali takođe može povećati samopoštovanje i ublažiti anksioznost. Dakle, dajte sebi dozvolu da istegnete noge - to može napraviti veliku razliku.

Dok hodate, duboko udahnite i osvežite se. Težite da hodate 30 minuta, ako možete.  To će vam pomoći da se vratite svojim obavezama sa obnovljenom snagom i poboljšanim raspoloženjem.

Koncentrišiti se

Koncentracija - bilo da je to meditacija ili samo nekoliko dubokih udisaja – mogu vam pomoći da usredsredite pažnju na stvari koje se događaju u ovom trenutku, pa je važno da razvijete veštinu kada pokušavate da upravljate bolešću užurbanosti.

Pokušaj da radite istovremeno na više zadatka i zaglavljivanje nekoliko aktivnosti u jednom kratkom vremenskom periodu može vas ometati i frustrirati.

Još je važnije piti dovoljno tečnosti! Pravilna hidratacija tokom života smanjuje opasnost od bolesti u starosti.

Kada vaša svest ostane uz vaš trenutni zadatak, umesto da lutate po svemu ostalom što morate da uradite, verovatno ćete primetiti da radite bolje posao i osećati se zadovoljnijim svojim rezultatima.

Koncentracija zahteva praksu i mogli biste primetiti da se brige i misli koje vam odvlače pažnju stalno pojavljuju.

Ali umesto da se fiksirate na protok vremena, priznajte te misli i onda ih pustite. Prihvatite da, kasnije ćete morati da obavite i druge stvari i podsetite se da ćete stići kad stignete.

Vodite računa o važnim potrebama

Postoje određene fizičke potrebe koje jednostavno ne možete zanemariti, bez obzira koliko ste zauzeti.

Telu su potrebni hrana i odmor da bi pravilno funkcionisalo. Bez hrane i vode, kvalitetnog sna, druženja i vežbanja nećete moći dugo da održavate najveću brzinu. Na kraju, uopšte nećete moći da održavate brzinu.

Umesto da negirate osnovne potrebe svog tela jer previše žurite, podsetite se da ulaganje u telo pomaže u sprečavanju gladi, iscrpljenosti i sagorevanja, omogućavajući vam da nastavite dalje.

Dajte prioritet opuštanju

Spavanje, hidratacija, ishrana i vežbanje čine osnovu brige o sebi. Druge ključne komponente, uključujući opuštanje, mogu poboljšati kvalitet života zajedno sa fizičkim zdravljem.

Ako odvojite vreme za sebe, lakše ćete se pokazati kao najbolji i ostati prisutni dok se krećete tokom celog dana. Balansiranje odgovornosti sa prijatnim aktivnostima olakšava pamćenje.

Opuštanje može podrazumevati mirne trenutke kada ste sami sa sobom, sat vremena on-lajn kupovine, popodne uz dobru knjigu ili dugi razgovor sa najboljim prijateljem. Kako ćete se odlučiti za opuštanje, manje je važno od činjenice da ćete naći vremena za opuštanje.

Naučite da prepoznate svoja ograničenja

Ljudi često zaglave u ciklusu žurbe jer im je teško da kažu ne. Kada prihvatite više odgovornosti nego što realno možete da podnesete, gotovo sigurno ćete pohrliti da sve brzo završite.

Možda biste se brinuli ako kažete da će „ne“ uznemiriti voljene osobe ili stvoriti poteškoće na poslu, ali razmislite o drugom mogućem ishodu: Kažete „da“, ali na kraju nemate vremena da izvršite zadatak ili dobro obavite posao.

Postavljanje zdravih granica za sebe (i držanje istih) može vam pomoći kod sledećih odluka:

• „Neću preuzimati dodatni posao kada imam više od jednog trenutnog projekta.“
• „Naći ću vremena za šetnju svakog dana kako bih se mogao opustiti i napuniti baterije.“

Određivanje prioriteta može napraviti bitnu razliku. Verovatno ne možete da odbijete svaki zadatak koji biste želeli da odbijete. Umesto toga, procenite svoje odgovornosti i utvrdite kojima poslovima je potrebna hitna pažnja, a koji mogu sačekati.

Zapamtite, takođe, da nikada ne boli tražiti pomoć. Ako zaista morate sve odjednom da uradite, dobar korak može biti traženje pomoći kolege ili voljene osobe.

Potražite pomoć

Nije uvek lako osloboditi se dugogodišnjih obrazaca. Ako jednostavno ne možete da usporite, terapeut vam može ponuditi smernice i podršku.

Razgovarajte sa profesionalcem, posebno kada vam se čini da radite opasne stvari, poput brze vožnje ili se borite da kontrolišete razdražljivost ili bes prema drugima.

Terapija može pomoći kod osećaja da vam prolaznost vremena podstiče anksioznost i druge emocionalne ili fizičke nevolje. Terapeut može podučavati tehnike koncnetracije i opuštanja, zajedno sa drugim alatima koji pomažu u rešavanju ovog problema.

Podrška terapeuta može vam olakšati identifikovanje potencijalnih faktora koji doprinose tome, kao što su sklonosti ljudima ili strah od neuspeha.