Još je važnije piti dovoljno tečnosti! Pravilna hidratacija tokom života smanjuje opasnost od bolesti u starosti.

Naročito se odnosi na demenciju, bolesti srca i pluća. Pijte redovno dovoljno vode.

Ljudsko telo u proseku čini oko 60 odsto vode, koja je neophodna ne samo za ljudski život, već uopšte za život skoro svih vrsta na zemlji. Evolucija je tokom vremena razvila skoro savršen sistem za redovnu hidrataciju organizma, ali i oslobađanje tečnosti: ako nam fali tečnosti, žedni smo; ako imamo viška tečnosti, uriniramo.

Voda je ključna za naš život, a kada je nema dovoljno u telu, to stanje nazivamo dehidracija, odnosno, gubitak vode i elektrolita iz tela. To dovodi do metaboličkih promena u organizmu i ako se ne sanira na vreme, može da bude i smrtonosna.

To sve znači da treba da unosimo dovoljno tečnosti u organizam, pre svega vode, koja obično sadrži sve što nam je potrebno da budemo hidrirani.

Ovo su jasni pokazatelji da vašem organizmu nedostaje MAGNEZIJUM

To naročito važi kada su u pitanju fizički aktivne osobe i kada je u pitanju fizički trening. Ljudi koji naporno treniraju a ne unose odgovarajuće tečnosti, pogotovo u vreloj i vlažnoj atmosferi, na velikim visinama, prilikom vežbi izdržljivosti mogu dovesti do stanja dehidracije.

Ovo važi i za starije osobe, odojčad, kao i decu i ljude sa hroničnim bolestima. Osim toga, dehidracija može biti posledica i raznih lekova ili medicinskih terapija.

No, to smo sve odavno znali i verovatno se pitate zašto vam sve ovo pišemo. Pa, imamo dobar razlog.

Najnovije istraživanje pokazalo je da loša hidratacija tokom života utiče na razvoj mnogih degenerativnih bolesti vezanih za starost, kao što su demencija, srčana insuficijencija, hronične bolesti pluća i druge. Ono što posebno zabrinjava je što lošim navikama od malena možemo da „prevarimo“ svoje telo da ne traži dovoljno tečnosti.

Zdrava ishrana može smanjiti rizik od bolesti bubrega

Žurnal kliničkog istraživanja (JCI) navodi da je u svetu napravljen veliki napredak kada je u pitanju lečenje zaraznih bolesti, kao i tehnološki napreci koji su doveli do sveopšteg povećanja kvaliteta rada i života. To je sve dovelo do ogromne porasti životnog veka kod ljudi.

To je dalje dovelo do toga da medicinska nauka sada može da ispituje i starije ljude i rešava probleme sa kojima se oni suočavaju u starosti, kao što su hronični poremećaji, koji znatno povećavaju razvoj raznih bolesti.

Doktorka Natalija Dmitrijeva i njene kolege istakle su da postoji hitna potreba da se popravi način na koji se ljudi hidriraju, da bi se tako izbegao razvoj degenerativnih bolesti u starosti.

Njen tim je eksperimentisao na miševima i analizirao je studije na ljudima kada je u pitanju optimalna hidratacija tokom života. Ovi istraživači su pokazali kako ograničena količina vode skraćuje život miševa bez drastičnih znakova upozorenja i do 14 meseci, uz drastično pogoršanje zdravlja.

Stručno govoreći, ograničena količina vode dovodi do stabilnog preurđenja metabolizma, odnosno organizam se preusmerava ka proizvodnji vode trošeći više hrane i energije, što dovodi do više upala i koagulacije, zatim ubrzanog opadanja kvaliteta neuromuskularne koordinacije, povrede glomerula (deo bubrega), kao i srčane fibroze.

Kod ljudi su analizirani podaci Društva za rizik od ateroskleroze, koji su otkrili da su nivoi hidracije, procenjeni u srednjem dobu, povezani sa markerima za koagulaciju i upalu i predviđaju razvoj mnogih degenerativnih bolesti u starosti 24 godine kasnije.

Ali, nije sve tako bezizlazno i ne treba paničiti.

Analize pokazuju da popravljanje hidracije kroz život može znatno da umanji šanse pojavljivanja degenerativnih bolesti, a najviše od demencije, prestanka rada srca i hronične bolesti pluća.

Nismo vidoviti, ali pretpostavljamo da ćete sada popiti čašu vode. Kao i mi.