Da li su ljudi u komi svesni svega? Ovo su najnovija naučna otrkrića i bude nadu

Nove nade i etička pitanja u istraživanju stanja svesti

Stanja svesti i mozak su oblasti o kojima se u savremenoj medicini ipak malo zna, ali nedavna istraživanja donose novu nadu za pacijente koji ne pokazuju spoljašnje znake svesti.

Kada osoba pretrpi tešku povredu mozga i završi u komi na intenzivnoj nezi, lekari i porodica se često pitaju da li je pacijent povratio svest. Ako pacijent ne reaguje na naredbe, poput pokreta ruke, često se pretpostavlja da je i dalje u dubokoj komi i nesvestan svog okruženja.

Međutim, istraživanja pokazuju da to ne mora nužno biti tačno.

Oko 15 do 20 odsto pacijenata može imati očuvanu kognitivnu aktivnost, iako spolja ne pokazuju nikakvu reakciju. Najnovije istraživanje objavljeno u časopisu New England Journal of Medicine sugeriše da taj procenat može biti čak 25 odsto.

Reproduktivni organi su važni za zdravlje uma, pogotovo kasnije u životu

"Neki pacijenti sa teškim povredama mozga deluju kao da ne obrađuju informacije iz spoljnog sveta," objašnjava Jelena Bodin, vodeći autor studije sa Centra za neurotehnologiju i neurorehabilitaciju Opšte bolnice u Masačusetsu.

"Međutim, kada se ispituju naprednim tehnikama poput funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) i elektroencefalografije (EEG), možemo detektovati moždanu aktivnost koja sugeriše suprotno."

Istraživači su analizirali pacijente sa teškim povredama mozga iz SAD i Evrope, koji su doživeli saobraćajne nesreće, moždane udare ili su bili reanimirani nakon srčanog zastoja. Tokom testiranja, dok su im mozgovi bili skenirani, pacijenti su dobijali instrukcije poput "zamislite kako otvarate i zatvarate ruku" ili "zamislite da učestvujete u sportu".

Od 241 pacijenta koji nisu pokazivali vidljive reakcije, 60 je interno pratilo uputstva nekoliko minuta. To znači da su bili pažljivi, razumeli jezik i imali kratkotrajnu memoriju, kažu autori studije.

"Istraživanje je važno jer uključuje najveću grupu pacijenata do sada, sprovedeno je na šest medicinskih centara i sistematičnije je zabeležilo fenomen nego obično," navodi Julian Besel, portparol Komisije za neurološku intenzivnu negu Nemačkog društva za neurologiju (DGN).

Antiinflamatorna ishrana: ključ za zaštitu mozga i smanjenje rizika od demencije

Ipak, istraživanje otvara etičko pitanje – da li treba nastaviti terapiju?

Ozbiljne povrede mozga često izazivaju poremećaj svesti. Koma je stanje potpune nesvesti, u kom pacijenti ne otvaraju oči ni kao odgovor na bolne stimulanse. Postoje i drugi stepeni delimične svesti, poput minimalnog stanja svesti kada pacijenti povremeno otvore oči i imaju jasne faze sna i budnosti, čak i ako su neresponsivni.

Predsednik Nemačke fondacije za mozak, Frank Erbgut ističe:

"Ljude na intenzivnoj nezi i u rehabilitacionim odeljenjima uvek treba tretirati kao da su svesni nečega. Razgovarajte s njima i postupajte s poštovanjem."

Istraživanja poput ovog pružaju priliku da se ovi pacijenti duže posmatraju EEG-om i analiziraju. Iako se pokušavalo sa bihejvioralnim terapijama, lekovima i drugim procedurama, često bez trajnog uspeha, moderna tehnologija nudi nove nade. Tim Opšte bolnice u Masačusetsu istražuje upotrebu moždano-računarskih interfejsa kako bi povezali mozgove pacijenata sa računarima, omogućavajući komunikaciju.

Nova nada: Dečaku smanjeni napadi epilepsije za 80% posle ugradnje novog implanta!

"Moramo biti svesni da možda čak i više pacijenata sa oštećenjem svesti zna šta se oko njih dešava nego što smo mislili. Ali mnogi negovatelji rade odličan posao, pozdravljaju pacijente, predstavljaju se i objašnjavaju im šta rade", ističe Besel.

Zaključak je jasan: bez obzira na to koliko malo znamo šta se dešava u glavi pacijenata, svi treba da postupamo s pažnjom i poštovanjem.