Grejvsova bolest – uzroci, simptomi i lečenje

Iako Grejvsova bolest nije česta, pogađa oko 2-3% populacije, ona je obično krivac za hipertireozu.

Grejvsova bolest pogađa više žena nego muškaraca. Lekari sumnjaju da bi pojava bolesti kod žena mogla imati veze sa ženskim hormonima. 

Šta je Grejvsova bolest?

Grejvsova bolest je, pre svega, autoimuna bolest. Autoimuna bolest se razvija kada imuni sistem pomeša zdrave ćelije sa invazivnim "lošim" ćelijama i počne da ih napada.

Kada patite od Grejvsove bolesti, napad koji vaš imuni sistem pokreće na vaše zdrave ćelije fokusira se na štitnu žlezdu. Štitna žlezda reaguje tako što proizvodi više hormona nego što je potrebno, što dovodi do hipertireoze. Kada patite od hipertireoze, to ima negativan uticaj na funkcionalnost vašeg metabolizma.

Grejvsova bolest ima tendenciju da se razvije kada su ljudi starosti između 30 i 50 godina, ali ljudi bilo kog uzrasta mogu razviti ovu bolest, iako je manje uobičajena. 

Uzroci Grejvsove bolesti

Tačan uzrok Grejvsove bolesti je još uvek misterija za lekare. Iako je Grejvsova bolest često genetska, medicinski stručnjaci takođe sumnjaju da bi dodatni faktori mogli biti u igri kada je u pitanju razvoj ovog stanja. To uključuje uticaj životne sredine, kao i određene virusne infekcije i bakterije. Doktori takođe sumnjaju da bi hormonske fluktuacije kod žena mogle biti potencijalni okidač, ali je potrebno sprovesti još istraživanja kako bi se potvrdile ove sumnje.

Najbolji plan ishrane za Hašimotov tiroiditis

Grejvsova bolest se, dok se ne dokaže suprotno, klasifikuje isključivo kao autoimuni poremećaj. Lekari su otkrili da pacijenti sa ovom bolešću imaju protein koji se zove imunoglobulin koji stimuliše štitnu žlezdu (TSI) u svom sistemu, koji proizvodi imuni sistem kada pokušava da napadne štitnu žlezdu. TSI izaziva prenapon štitne žlezde, proizvodeći više hormona nego što je normalno. Ovo obično dovodi do svih simptoma povezanih sa Grejvsovom bolešću. 

Neki ljudi su podložniji Grejvsovoj bolesti

Kao i kod većine bolesti, neki ljudi su skloniji razvoju Grejvsove bolesti od drugih. Oni koji imaju članove porodice koji pate od Grejvsove bolesti ili drugih bolesti štitne žlezde kao što je Hašimotov tireoiditis obično su pod većim rizikom da razviju ovaj autoimuni poremećaj tokom života. Ako pušite, pod većim ste rizikom.

Ljudi koji pate od dijabetesa tipa 1 smatraju se visokorizičnim pacijentima, kao i oni koji pate od autoimunog gastritisa (stanje u kojem imuni sistem napada ćelije sluznice želuca). Druge autoimune bolesti koje vas čine podložnijim Grejvsovoj bolesti uključuju reumatoidni artritis i vitiligo. Oni koji pate od celijakije i lupusa takođe smatraju visokorizičnim pacijentima.

U nekim slučajevima, oni koji imaju porodičnu istoriju Grejvsove bolesti mogu razviti bolest kada dožive produžene periode fizičkog ili emocionalnog stresa, bilo da je to uzrokovano bolešću ili drugim traumatskim životnim događajima. Žene koje su genetski sklonije ovoj bolesti mogu je razviti tokom trudnoće ili nakon porođaja.

Simptomi Grejvsove bolesti

Pošto hormoni koje proizvodi štitna žlezda igraju ključnu ulogu u mnogim telesnim funkcijama, Grejvsova bolest može izazvati širok spektar simptoma.

Tipični simptomi povezani sa Grejvsovom bolešću su osećaj anksioznosti i iritacije, razvoj tremora u prstima ili rukama, kao i umor i promenu u obrascima spavanja. Neke žene doživljavaju drastičan gubitak težine,kao primetne promene u menstrualnom ciklusu. Nedostatak libida kao i erektilna disfunkcija takođe mogu biti znakovi Grejvsove bolesti. Razvijanje osetljivosti na toplotu i primećivanje promene u veličini štitne žlezde takođe su znaci upozorenja koje ne biste trebali zanemariti, kao i ispupčene oči i razvoj crvene, zadebljane kože na stopalima i potkolenicama. Češće pražnjenje creva nego normalno i lupanje srca su uobičajeni simptomi Grejvsove bolesti. 

Uočite na vreme poremećaj štitne žlezde

Ako se ne leči, Grejvsova bolest takođe može uticati na snagu i gustinu vaših kostiju. Višak hormona tiroksina u vašem sistemu ubrzava gubitak kostiju, i to na kraju dovodi do osteoporoze. Lečenje abnormalnih nivoa tiroksina u telu može pomoći da se smanji brzina kojom se javlja propadanje kostiju, a pacijenti bi mogli da povrate deo snage kostiju. Pored propadanja kostiju, Grejvsova bolest može uticati i na vaše srce, jetru, skeletne mišiće, kožu i oči.

Kako se dijagnostikuje Grejvsova bolest?

Dijagnostikovanje će vaš lekar obično započeti tako što će vas pitati da li imate još članova porodice kojima je dijagnostifikovano ovo stanje. Zatim će naručiti analizu krvi, koja će pokazati da li su vaši nivoi hormona štitne žlezde viši od normalnog i da li u vašem sistemu postoji imunoglobulin koji stimuliše štitnjaču (TSI). Sledeće, vaš lekar će naručiti test uzimanja radioaktivnog joda koji će odrediti da li vaša štitna žlezda apsorbuje više joda nego što je normalno iz krvotoka. Visoki nivoi apsorpcije su tipično pokazatelj Grejvsove bolesti.

Pored testa uzimanja radioaktivnog joda, vaš lekar će verovatno naručiti i skeniranje štitne žlezde. Ovo će im omogućiti da pogledaju uzorke joda u žlezdi, a ako se pojavi u vašoj štitnoj žlezdi, verovatno patite od Grejvsove bolesti. Drugi obrasci joda takođe mogu ukazivati na hipertireozu, ali u ovim slučajevima osnovni uzrok je obično nešto drugo, kao što su čvorovi. Ako ste trudni i ne možete da se podvrgnete testu uzimanja radioaktivnog joda, vaš lekar će naručiti dopler merenje protoka krvi. Ovaj test koristi zvučne talase za merenje da li postoji abnormalna količina krvi u vašoj štitnoj žlezdi, što takođe ukazuje na Grejvsovu bolest.

Grejvsova bolest se može lečiti na različite načine

Zahvaljujući savremenoj medicini, postoje različiti načini na koje se može lečiti Grejvsova bolest. Većina njih je fokusirana na stabilizaciju funkcije štitne žlezde kako bi se olakšali simptomi.

Vaš lekar će verovatno prepisati antitiroidne lekove koji mogu da manipulišu količinom joda koju vaša štitna žlezda proizvodi ili u potpunosti blokira proizvodnju. Ovi lekovi se obično prepisuju dugoročno, ali se mogu pepisati pre operacije ili terapije radiojodom.

Drugi, drastičniji put koji vam lekar može predložiti je uzimanje radioaktivnog joda. Ovaj lek deluje na oštećenje tkiva vaše štitne žlezde, dok ostatak vašeg tela ostaje nepovređen. Jednom kada je štitna žlezda oštećena, počinje da proizvodi manje joda, što dovodi do hipotireoze (i time leči hipertireozu). Važno je napomenuti da ćete nakon ovog tretmana morati da uzimate lekove za hormone štitne žlezde do kraja života i da ne možete da zatrudnite ili dojite dok ih uzimate.

I drugi lekovi mogu biti prepisani za lečenje simptoma povezanih sa Grejvsovom bolešću, kao što su anksioznost, ubrzan rad srca i znojenje. Obično će vaš lekar prepisati beta blokatore kako bi ove simptome držao pod kontrolom.