Istraživanje: Koliko je fizička aktivnost uticala na mentalno zdravlje tokom epidemije korone?

Fizička aktivnost može pomoći očuvanju mentalnog zdravlja. 

Istraživanje je pokazalo da su ljudi sa teškim problemima sa mentalnim zdravljem obično manje fizički aktivni od onih sa dobrim mentalnim zdravljem. 

Nova studija je otkrila da su anksioznost i stres koji prate pandemiju COVID-19 smanjili verovatnoću da će se ljudi baviti fizičkom aktivnošću koja bi im mogla pomoći u održavanju mentalnog zdravlja .

Rezultati su pokazali da su oni koji su ostali fizički aktivni tokom pandemije to činili prvenstveno da bi održali svoje mentalno zdravlje. Za druge su mentalni problemi postali prepreka za vežbanje.

Rezultati istraživanja

Istraživači su za studiju prikupili podatke od 1.669 ljudi. Učesnici su morali da imaju najmanje 18 godina, da tečno govore engleski jezik i da imaju online pristup istraživanju i odgovore na 30 pitanja.

Jedno od priznatih ograničenja studije je da je njen uzorak pretežno uključivao dobro obrazovane Kanađanke starosti od 18-29 godina. Autori ne prijavljuju rasne ili etničke karakteristike učesnika.

Gojaznost i depresija idu ruku pod ruku i često su nerazdvojni

Pored toga, učesnici su u proseku ispunili preporučene nivoe fizičke aktivnosti, što nije tačno za opštu populaciju.

Anketa se sastojala od kombinacije višestrukog izbora, jednog izbora i kratkih odgovora na pitanja koja su obuhvatila demografske informacije svakog pojedinca, kao i njegovih prošlih i trenutnih nivoa fizičke aktivnosti i njihovih prošlih i trenutnih iskustava sa stresom, anksioznošću i depresijom.

Kako su se nivoi fizičke aktivnosti menjali tokom korone?

Održavanje redovnog programa vežbanja nailazi na poteškoće, a uslovi usled pandemije korone su ih dodatno otežali.

Istraživači su otkrili da su učesnici smanjili svoju aerobnu aktivnost i trening snage za prosečno 22, odnosno 32 minuta nedeljno, u poređenju sa 6 meseci pre pandemije.

Učesnici su takođe prijavili dodatnih 33 minuta sedenja dnevno.

Uzroci nevežbanja

Što se tiče prepreka za vežbanje, procenat ispitanika koji navode sledeće faktore povećao se za 6–41% u poređenju sa pre pandemije.

• nedovoljna socijalna podrška: 6%
• nedostatak motivacije: 8%
• anksioznost: 8%
• nedostatak pristupa opremi za vežbanje: 23%
• nedostatak mesta za vežbanje: 41%

Prihod je takođe bio faktor za neke. Oni koji su održavali uobičajeni nivo fizičke aktivnosti prijavili su promenu onoga što ih je motivisalo, postajući sve više motivisani mentalnim zdravljem i blagostanjem.

Vežbači su izvestili da su smanjenje stresa, ublažavanje anksioznosti i poboljšanje sna postali značajniji motivatori.

Vežbanje sa tegovima je bolje za topljenje sala oko srca od aerobnih vežbi

U isto vreme, uobičajeni razlozi za vežbanje pre COVID-a postali su manje važni. To je uključivalo gubitak kilograma, izgradnju snage, uživanje, cilj da bolje izgledaju, društveni angažman, sportski trening i preporuke lekara.

Ljudi koji su tokom pandemije najznačajnije smanjili fizičku aktivnost najviše su se borili sa mentalnim zdravljem. Oni koji su vežbali prijavili su manje tim problema.

Rezultati ukazuju na potrebu za dodatnom psihološkom podrškom koja će ljudima pomoći da održe nivo fizičke aktivnosti tokom stresnih vremena kako bi se smanjio pritisak pandemije i sprečio razvoj krize mentalnog zdravlja.