Istraživanje: Uticaj društvenih mreža na mentalno zdravlje korisnika u 2024. godini

Društvene mreže su postale ključni alat za komunikaciju i informisanje, ali njihov uticaj na mentalno zdravlje postavlja važna pitanja. Ovo istraživanje ispituje kako upotreba društvenih mreža utiče na emocionalno stanje, samopouzdanje i nivo stresa kod korisnika različitih uzrasta.

Metodologija

• Uzorak: 5.000 ispitanika iz različitih demografskih grupa, uzrasta 13-60 godina.
• Instrumenti: Anketa o navikama korišćenja društvenih mreža, testovi za procenu nivoa anksioznosti (GAD-7) i depresije (PHQ-9).
• Trajanje: Januar - decembar 2024.

Ključni rezultati

Povezanost između vremena na mrežama i nivoa anksioznosti

• Korisnici koji provode više od 3 sata dnevno na društvenim mrežama imaju 32% veću verovatnoću da prijave simptome anksioznosti u poređenju s onima koji provode manje od sat vremena.
• TikTok i Instagram su identifikovani kao mreže koje najviše izazivaju osećaj „propuštanja“ (FOMO).

Uticaj na samopouzdanje

• 64% ispitanika uzrasta 18-30 godina prijavilo je smanjenje samopouzdanja zbog upoređivanja sa sadržajem koji vide na mrežama.
• Pozitivni efekti su primećeni kod korisnika koji prate sadržaje vezane za mentalno zdravlje, motivaciju i edukaciju.

Cyberbullying i negativni komentari

• Oko 23% ispitanika prijavilo je iskustvo sa negativnim komentarima ili online uznemiravanjem, što je značajno povezano sa osećajem tuge i izolacije.
• Veći procenat slučajeva prijavljen je kod tinejdžera (13-18 godina).

Konstruktivni uticaji

• 71% korisnika smatra da su društvene mreže važan izvor podrške i povezivanja, naročito u kriznim situacijama.
• Platforme poput Reddit-a i Facebook grupa pružaju korisnicima prostor za razmenu iskustava i savetovanje.

Efekti digitalnog detoksa

• Korisnici koji su svesno pravili pauze od društvenih mreža (barem 1 nedelju mesečno) prijavili su poboljšanje raspoloženja i produktivnosti.

Zarobljeni u mreži FOMO: Kako se osloboditi straha od propuštanja

Zaključci i preporuke

1. Edukacija i osvešćivanje: Potrebno je podsticati korisnike, naročito mlađe generacije, da razvijaju zdrave navike korišćenja mreža.
2. Digitalni detoks: Organizacije i škole bi mogle promovisati inicijative poput „Digitalne nedelje“ kako bi se smanjila zavisnost od mreža.
3. Alati za mentalno zdravlje: Platforme bi trebalo da uvode funkcije poput filtera za negativne komentare i saveta za digitalnu dobrobit.
4. Podrška od strane kreatora sadržaja: Influenceri bi mogli igrati značajnu ulogu u promovisanju pozitivnih poruka o mentalnom zdravlju.

Iako društvene mreže mogu imati negativan uticaj na mentalno zdravlje, svesno korišćenje i edukacija mogu preokrenuti ovaj trend i omogućiti da mreže postanu alat za podršku, umesto izvor stresa.

Reference:

World Health Organization (WHO). (2024). "Impact of Digital Platforms on Mental Health: Guidelines and Recommendations." Geneva: WHO Press.

Digital Detox Initiative (2024). "The Benefits of Disconnecting: A Global Survey on Digital Well-being." Available at: www.digitaldetoxinitiative.org