Zarobljeni u mreži FOMO: Kako se osloboditi straha od propuštanja

Između straha i želje - razumevanje FOMO fenomena, epidemije 21. veka

Strah od propuštanja (FOMO) je osećaj nelagodnosti da se ili nije upućen ili se propušta informacija, događaji, iskustva ili životne odluke koje bi mogle unaprediti nečiji život.

FOMO je skraćenica od engleske rečenice "strah od propuštanja" – Fear of Missing Out". On je takođe povezan sa strahom od žaljenja, koji može dovesti do briga da će se propustiti prilika za društvenu interakciju, novo iskustvo, pamtljiv događaj ili profitabilno ulaganje.

Karakteriše ga želja da se stalno bude povezan s onim što drugi rade, i može se opisati kao strah da je odluka da se ne učestvuje pogrešan izbor.

Da li ste toksična osoba? Ovih 9 osobina otkrivaju toksičnost

FOMO može proizlaziti iz nepoznavanja razgovora, propuštanja TV emisije, neodlaska na venčanje ili zabavu, ili saznanja da su drugi otkrili novi restoran. FOMO u poslednjim godinama je pripisan brojnim negativnim psihološkim i bihevioralnim simptomima.

Pošast društvenih mreža

FOMO je porastao u poslednje vreme zbog napredaka u tehnologiji. Društvene mreže stvaraju mnoge prilike za FOMO. Iako pruža prilike za društveno angažovanje, nudi uvid u beskonačni niz aktivnosti u kojima osoba nije uključena.

Psihološka zavisnost od društvenih medija može dovesti do FOMO ili čak patološke upotrebe interneta. FOMO je takođe prisutan u video igrama, ulaganju i poslovnom marketingu. Rastuća popularnost izraza dovela je do srodnih lingvističkih i kulturnih varijanti. FOMO je povezan sa pogoršanjem depresije i anksioznosti, i smanjenim kvalitetom života.

FOMO može uticati i na poslove. Trenutno popularne stvari i trendovi mogu navesti poslovne lidere da ulažu na osnovu percepcija o tome što drugi rade, umesto na osnovu svoje poslovne strategije.

Sindrom prevaranta: Kad se plašimo da će nas "otkriti" i da nismo zaslužili uspeh

Ovo je takođe ideja o efektu trke za priključivanjem, gde jedna osoba može videti drugu osobu kako nešto radi i počinju da misle da mora biti važno jer to svi rade. Možda čak ni ne razumeju značenje iza toga i možda se uopšte ne slažu s tim. Bez obzira na to, i dalje će učestvovati jer ne žele da budu isključeni.

Simptomi FOMO

Simptomi FOMO mogu biti psihološki i fizički. Psihološki simptomi uključuju osećaj anksioznosti, nelagodnosti i frustracije kad nismo uključeni u događaje ili aktivnosti u kojima su drugi uključeni. Fizički simptomi su uglavnom proizvod psihološke napetosti i mogu uključivati nesanice, gastrointestinalne probleme i glavobolje.

Manifestacije FOMO

FOMO se može manifestovati na razne načine. Na društvenim mrežama, to može biti konstantno ažuriranje i skrolovanje kroz feed, pokušavajući uhvatiti svaki bit informacija. U realnom životu, to može biti prekomerno druženje, pretrpani društveni kalendar i nemogućnost da se kaže "ne", strahom da ćemo propustiti nešto "bolje".

Koga najviše pogađa?

Iako FOMO može uticati na ljude svih uzrasta, posebno je rasprostranjen među mladima koji su odrasli uz društvene mreže. Osim toga, osobe koje su po prirodi više anksiozne ili nesigurne su podložnije FOMO. Ipak, mladi su najčešće, ali u proseku i najviše pogođeni, prosto jer im fali životnog iskustva mimo ekrana. Govorimo o proseku, da ponovimo.

Kako se boriti protiv FOMO?

1. Samosvest: Prvi korak u borbi protiv FOMO je prepoznati da se osećaj javlja.

2. Digitalna dijeta: Ograničavanje vremena provedenog na društvenim mrežama može smanjiti izloženost okidačima.

3. FOMO inventar: Napraviti listu stvari koje zapravo želite raditi ili postići može pomoći u usmeravanju energije na ciljeve koji su važni za vas, a ne za druge.

4. Postavljanje granica: Naučiti kako reći "ne" i odabrati aktivnosti koje su zaista važne može pomoći u smanjenju FOMO.

5. Mindfulness i meditacija: Ove tehnike mogu pomoći u usmeravanju pažnje na trenutak, umesto na to što bi moglo biti.

Ekološka anksioznost: Razumevanje i savladavanje novog mentalnog izazova

Na kraju treba reći još jednu stvar. Iako mnogi, pogotovo ljudi sa više životnog iskustva ne mogu da shvate FOMO i nije im jasno šta je tu problem, jer prosto čovek može da se odmakne od ekrana ili da ode da radi nešto u čemu uživa, za druge je ovo ozbiljan problem.

Pogotovo za mlađe, koji nisu zaista imali neka životna iskustva ili pronašla stvari koje vole. To znači da im treba pomoć i podrška, a ne podsmeh i nipodaštavanje, iako FOMO jeste mentalni izazov 21. veka…