Sindrom prevaranta: Kad se plašimo da će nas "otkriti" i da nismo zaslužili uspeh

Mnogo ljudi ponekad oseti ovo, ali nekada ume da poremeti život

Da li ste nekad pomislili da ste uradili nešto iako to "ne zaslužujete"? Da li ste dali neko mišljenje o nečemu "iako ima mnogo pozvanijih da sude o tome"? To može biti normalno ljudsko osećanje, ali ako mišljenje i osećaj potraju to može biti nešto drugo.

To je "sindrom prevaranta", odnosno "sindrom uljeza", poznat i kao "fenomen varalice" ili "impostorizam".

Sindrom prevaranta je kompleksna psihološka pojava koja se ogleda u dubokom osećaju nesigurnosti, uprkos objektivnim dokazima uspeha i kompetencije. Ljudi koji se suočavaju sa ovim sindromom često žive u strahu da će biti "otkriveni" kao nekompetentni ili neadekvatni, iako njihov rad i postignuća sugerišu suprotno.

Iako dobar deo nas to povremeno oseća, da je postigao nešto što nije zaslužio ili za šta nije kompetentan, to obično ne ometa normalno funkcionisanje u životu ili u karijeri.

Ekološka anksioznost: Razumevanje i savladavanje novog mentalnog izazova

Ovaj sindrom utiče na razne aspekte života, uključujući karijeru, akademski uspeh i lične odnose. Na radnom mestu, na primer, može doći do izbegavanja preuzimanja novih projekata ili napredovanja, iz straha da neće uspeti da ispune očekivanja. U akademskom kontekstu, studenti mogu izbegavati teže predmete ili čak odustati od studiranja. U ličnim odnosima, strah od neuspeha može ometati bliskost i otvorenost sa partnerom, porodicom i prijateljima.

Sindrom prevaranta ne samo da može uzrokovati mentalne simptome poput anksioznosti i depresije, nego može i dovesti do fizičkih problema kao što su hronični stres i izgaranje. Nije neuobičajeno da osobe sa ovim sindromom zapadnu u začarani krug preteranog rada, samo da bi održale iluziju kompetencije. Ova potreba za kontinuiranim dokazivanjem može na kraju dovesti do ozbiljnog narušavanja zdravlja.

Određene osobe sa sindromom mogu sebe da vide kao manje bolesne (manje depresivne, manje anksiozne) od svojih vršnjaka ili drugih mentalno bolesnih ljudi, navodeći nedostatak teških simptoma kao indikaciju odsustva ili manjeg osnovnog problema. Ljudi sa ovakvim načinom razmišljanja često ne traže pomoć za svoje probleme jer smatraju da njihovi problemi nisu vredni psihijatrijske pažnje.

Uticaj pasa na mentalno zdravlje dece i omladine

Sindrom uljeza se proučava kao reakcija na određene stimuluse i događaje. To je iskustvo koje se javlja kod pojedinca, a ne mentalni poremećaj. Sindrom uljeza nije prepoznat u DSM ili ICD, iako oba ova sistema klasifikacije prepoznaju nisko samopoštovanje i osećaj neuspeha kao povezane simptome depresije.

Prvu skalu namenjenu merenju karakteristika fenomena prevaranta dizajnirao je Klens 1985. godine, nazvana Clance Impostor Phenomenon Scale (CIPS). Na skali se može utvrditi da li su karakteristike straha prisutne kod pojedinca i u kojoj meri. Aspekti straha uključuju: "strah od procene, strah od kraja uspeha i strah da ne budemo sposobni kao drugi". Otkrili su da rezultati pojedinačnih komponenti skale nisu u potpunosti pouzdani ili konzistentni i predložili su da ih ne treba koristiti za donošenje značajnih odluka o osobama sa sindromom.

Iako sam sindrom prevaranta nije klasifikovan kao mentalni poremećaj, njegovi simptomi su dovoljno ozbiljni da u nekim slučajevima zahtevaju stručnu pomoć. Kognitivno-bihevioralna terapija je jedan od pristupa koji je pokazao uspeh u tretiranju ovog fenomena, omogućavajući ljudima da identifikuju i izazovu svoje iracionalne uverenja o sebi i svojim sposobnostima.

„Emocionalni vampiri na poslu“- knjiga koja vam pomaže da se izborite sa šefovima i kolegama koji vas iscrpljuju

Pored profesionalne pomoći, postoje i samopomoćne strategije koje mogu olakšati simptome. Vođenje dnevnika uspeha, gde se redovno beleže postignuća i kompetencije, može pomoći u borbi protiv negativnih uverenja. Takođe, izgradnja podržavajućeg socijalnog okruženja, gde se ceni i afirmiše uspeh, može imati pozitivan uticaj na samopouzdanje.

U suštini, prepoznavanje i razumevanje sindroma prevaranta su ključni za njegovo prevazilaženje. Ako se prepoznate u ovom opisu, važno je da ne oklevate da potražite profesionalnu pomoć. Otvoren razgovor sa stručnjacima i voljenima može biti prvi korak ka trajnom poboljšanju kako vašeg profesionalnog, tako i ličnog života.