ISTRAŽIVANJE: Zašto narcisi dobijaju najbolje poslove?

Šta narcise čini najpoželjnijim kandidatima na razgovoru za posao?

Sve je više istraživanja koja pokazuju da su narcisi prilično uspešni na radnom mestu. Na primer, postoji veza između narcizma i sticanja liderskih pozicija. 
Štaviše, narcisoidni izvršni direktori dobijaju veće plate i nadoknade od svojih manje narcisoidnih kolega. Ali šta je sa narcizmom i redovnim poslovima? Da li narcisi imaju prednost u pobedi u potrazi za poslom?

Zanimljiva studija je istraživala da li narcisi bolje nastupaju na intervjuima za posao i otkrila je da je zaista veća verovatnoća da će dobiti više ocene njihovog učinka na intervjuu. Ukratko, ovo sugeriše da su narcisoidni pojedinci bolji u osvajanju poslova. 

Zašto je to slučaj?

Istraživači su takođe analizirali ponašanja svih kandidata u intervjuima snimljenim video kamerom. Ovo su rezultati.

Narcisoidniji kandidati su se više bavili samopromotivnim ponašanjem, kao što je preuveličavanje svog znanja ili veština. Takođe su češće hvalili sebe i svoja dostignuća i sposobnosti. Takođe su koristili laskanje sagovorniku, puno osmeha i humor.

Zašto bi ovo mogao biti problem?

Evaluacije kandidata na intervjuima za posao pune su problema i pristrasnosti. Nalazi ove studije daju primer. Veća je verovatnoća da će se narcisi baviti vrstama ponašanja koje impresioniraju anketare i koje se uklapaju u njihove predrasude. Istraživanje je pokazalo da to što ste otvoreni, pričljivi, nasmejani i optimistični vodi do pozitivnijih ocena i mogućnosti zapošljavanja. 

Problem je u tome što takvo ponašanje možda ne može da predvidi stvarne veštine sagovornika u vezi sa poslom. Israživači su pogledali ocene koje su kandidati dobili pri razgovoru, ali smo takođe zamolili i nezavisne HR profesionalce da pregledaju video zapise istih intervjua. Na taj način dobili su objektivnu ocenu interakcije između anketara i kandidata.

Kako se odmoriti od posla (i zašto nam je taj odmor toliko potreban)

Razlika koju su otkrili bila je u tome što je na anketara mnogo više uticalo ponašanje kandidata nego na profesionalce za ljudske resurse koji su intervjue posmatrali kao „posmatrači“. Drugim rečima, puna snaga ponašanja sagovornika bila je usmerena na anketara. Činilo se da su nazavisni HR profesionalci bili manje pogođeni uljudnim i samopromotivnim ponašanjem kandidata, dok je anketar, koji je takođe bio obučeni HR profesionalac, bio naizgled „zaokupljen“ učinkom podnosioca predstavke.

Zaključci

Odnos između narcizma i stvarnog uspeha u učinku kao zaposlenog (ili kao vođe) može biti krivolinijski – odnos obrnutog U – takav da je malo narcizma oblik samopouzdanja koji bi mogao pomoći osobi da dobije posao. Previše narcizma (ili premalo) možda nije dobra stvar za učinak kako zaposlenog tako i lidera. 

Ovo je pokazalo da poslodavci treba da budu oprezni ako se previše oslanjaju na razgovore za posao kao na sredstvo za procenu potencijalnih zaposlenih. Mnogo bolja strategija je procena znanja i veština u vezi sa poslom pomoću validiranih testova i fokusiranjem na konkretne i proverljive pokazatelje prethodnih postignuća kandidata u vezi sa poslom.