Kad posao počne da ubija

Kako prekovremeni rad sistematski ruši zdravlje

Prekovremeni rad postaje epidemija modernog doba. Milioni ljudi rade daleko duže od standardnih osam sati, a cena toga je daleko veća od običnog umora. U nekim kompanijama zaposlene primoravaju da rade po 20 sati dnevno, što je toliko ekstremno da završavaju u bolnici. Neki su doživeli otkaz pankreasa od stresa.

Poznati su slučajevi gde su ljudi umirali od krvnih ugrušaka nakon što su radili preko 100 sati nedeljno. Ovakvi slučajevi primoravaju kompanije da preispitaju svoja nemilosrdna očekivanja.

Sedam zdravstvenih stručnjaka objasnilo je šta 60, 70 ili čak 80 sati rada nedeljno čini vašem telu. Rezultat nije lep.

Svetski dan mentalnog zdravlja: Fokus na mentalno zdravlje na radnom mestu

Koža vam stari brže nego što mislite. Prekovremeni rad donosi nedostatak sna i hronični stres, što ubrzava proces starenja kože. Dr Helen He iz Mount Sinai-Clinique centra objašnjava da se očekuju bore, otoci oko očiju, tamni krugovi i opuštanje oko usta. Povišen kortizol povećava proizvodnju sebuma i začepljuje pore, što dovodi do cističnih akni. Fluorescentna svetla u kancelarijama emituju UV zrake koji uzrokuju starenje kože i rak. Plavo svetlo sa ekrana oštećuje DNK i pogoršava hiperpigmentaciju.

Oči takođe pate. Dugotrajno gledanje u ekrane izaziva digitalno naprezanje očiju i sindrom suvog oka. Simptomi uključuju suvoću, zamućen vid, glavobolje i teškoće fokusiranja.

Srce je pod najvećim udarom. Ljudi koji rade 55 sati ili više imaju 35% veći rizik od moždanog udara i 17% veći rizik smrti od srčanih bolesti u odnosu na one koji rade standardno radno vreme. Stručnjaci upozoravaju da je preko 745.000 smrti globalno povezano sa srčanim bolestima nastale zbog prekovremenog rada.

Hronični stres povećava krvni pritisak, ubrzava rad srca i povećava šećer i holesterol u krvi. Dugotrajno sedenje povećava rizik od krvnih ugrušaka koji mogu dovesti do opasne plućne embolije.

Život u brzoj traci: Koliko nas zaista košta prekovremeni rad?

Kilogrami se nakupljaju nezaustavljivo. Rad preko 40 sati nedeljno povezan je sa povećanim rizikom od gojaznosti. Ljudi pribegavaju brzoj hrani i prerađenim namirnicama jer nemaju vremena za zdravo kuvanje. Preskaču se obroci, a kada konačno pojedu, intenzivna glad dovodi do prejedanja.

Vrat i leđa su u stalnoj boli. Istraživanja pokazuju da do 69% kancelarijskih radnika pati od bolova u vratu, a 51% od bolova u donjem delu leđa. Krivac je dugotrajno sedenje u lošoj poziciji bez pauza, što napinje kičmu, mišiće i zglobove.

Varenje postaje haos. Dugotrajno sedenje smanjuje protok krvi kroz creva i povećava pritisak na digestivni sistem, što dovodi do zatvor, nadutosti i grčeva. Hronični stres dodatno pogoršava situaciju jer kortizol i adrenalin usporavaju kretanje hrane kroz digestivni trakt.

Kako prevazići BURNOUT?

Imunitet slabi katastrofalno. Prekovremeni rad čini vas lakom metom za prehladu, infekcije i grip. Hronični stres i nedostatak sna snižavaju broj i efikasnost belih krvnih zrnaca potrebnih za borbu protiv infekcija.

Mentalno zdravlje je na ivici ponora. Rad duži od 48 sati nedeljno povećava šanse za razvoj depresije i anksioznosti. Postoje dokazi da duži radni sati povećavaju suicidalne misli. Socijalizovanje i vreme sa voljenima se gura u stranu, što dovodi do izolacije i usamljenosti.

Rešenje postoji, ali zahteva disciplinu. Potrebno je vežbati najmanje 30 minuta dnevno, spavati sedam do devet sati, hraniti se zdravo, praviti redovne pauze i postaviti jasne granice sa poslom. Dr Costakis upozorava da kratki periodi intenzivnijeg rada mogu biti nadoknađeni, ali dugotrajno, nikakvi dobici nisu vredni gubitka odmora i zdravlja.