Bolesti po sistemima organa
Koža
Nervni sistem
Digestivni sistem
Kosti, zglobovi i mišići
Čula
Endokrini sistem
Kardiovaskularni sistem
Imunosistem
Respiratorni sistem
Urinarni sistem
Reproduktivni sistem
Reprodukcija
Top 12 tema
- Dve menstruacije u jednom mesecu – ovo su mogući uzroci
- Evo kako da prepoznajte znakove skrivene DEPRESIJE
- TROMBOCITOPENIJA: Evo šta smanjen broj TROMBOCITA govori o vašem zdravlju
- Sušenje veša u stanu šteti zdravlju?
- Zagađenje vazduha može narušiti kvalitet sna
- 6 glavnih uzroka svetle boje stolice
- Zagađenje ubija, čak i kada je na preporučenom nivou?
- Meteoropatija - kako se nositi sa promenom vremena?
- Dojenje i antibiotici: Sve što treba da znate!
- 7 koraka ka transformaciji tela
- Vitamin D je važan ne samo za kosti, već i za mišiće, posebno kod starijih
- Volite čokoladu? Naravno - to je nasledno!
Kada treba da brinete o pritisku, a kada da se obratite lekaru?
Brojke su važne, ali nisu uvek ključne
Važno je znati kada treba brinuti o krvnom pritisku. Normalne vrednosti pritiska variraju, pa ako neko ima pritisak od 95/55 mmHg i oseća se dobro, nema razloga za brigu.
Međutim, ako pritisak skoči na 160/90 mmHg, a osoba se oseća normalno, potrebno je prilagoditi terapiju i planirati posetu lekaru, ali nije hitno.
Hitna medicinska pomoć je potrebna ako gornji pritisak prelazi 180 mmHg ili pada ispod 90 mmHg, ili ako je donji pritisak veći od 110 mmHg ili manji od 50 mmHg.
9 načina da kontrolišete visok krvni pritisak bez lekova
U slučaju takvih vrednosti, ako nema drugih simptoma, situacija nije ekstremno hitna, ali se preporučuje brza medicinska intervencija.
Posebno je hitno ako uz visok ili nizak pritisak osoba oseća vrtoglavicu, zamagljen vid, bolove u grudima, kratkoću daha ili glavobolju. Visok krvni pritisak može postati ozbiljniji problem s godinama.
Ukoliko krvni pritisak naglo poraste iznad 180/120 mmHg, treba ga ponovo izmeriti nakon pet minuta. Ako su vrednosti i dalje visoke, hitno je potrebna medicinska pomoć.
Ekstremno visok pritisak može dovesti do hipertenzivne krize sa rizikom od oštećenja unutrašnjih organa i ozbiljnih komplikacija kao što su moždani udar, disekcija aorte, srčani udar, plućni edem, gubitak bubrežne funkcije, gubitak vida, preeklampsija i eklampsija.