Kako prepoznati simptome moždanog udara i slične simptome - čak i kod mlađih osoba

Moždani udar i simptomi slični moždanom udaru mogu se javiti u bilo kom uzrastu. Evo znakova upozorenja. 

Moždani udari se najčešće povezuju sa starijim osobama, ali realnost je da 15% moždanih udara mogu dobiti osobe između 18 i 55 godina – ali da ta starosna grupa beleži i porast. Studija iz 2019. je pokazala da je incidenca moždanog udara kod mladih ljudi porasla za 23% u jednoj deceniji , između 1998. i 2010. godine.

Moždani udar je povreda mozga koja se javlja kada dođe do naglog prekida dotoka krvi u mozak. Mozak je veoma osetljiv na dobijanje dovoljno kiseonika i glukoze kroz krv. Ako imate krvni ugrušak koji blokira protok, onda će to izazvati povredu mozga. To je kao srčani udar, ali se dešava u mozgu, a ne u srcu.

Postoje dve glavne vrste moždanog udara: 

Ishemijski moždani udar je najčešći tip moždanog udara i čini oko 87% svih moždanih udara. Ova vrsta moždanog udara nastaje kada krvni ugrušak blokira protok krvi i kiseonika do mozga. Začepljenje se ponekad dešava kada arterija postane preuska da bi dovoljno krvi moglo da prođe kroz nju, što se naziva stenoza. Stenoza je uzrokovana nakupljanjem krvnih ugrušaka i plaka - mešavine masnih supstanci i holesterola - na unutrašnjim zidovima arterije. Uzroci ovog moždanog udara su: pušenje, visok krvni pritisak, gojaznost, visok nivo holesterola, dijabetes i prekomerno konzumiranje alkohola.

Mnogo rada donosi povećani rizik od moždanog udara

Hemoragični moždani udari su ređi i čine preostalih 13% moždanih udara. Postoje dve vrste hemoragičnog moždanog udara - intracerebralno krvarenje (najčešće, koje se javlja kada arterija u mozgu pukne) i subarahnoidalno krvarenje (ređi tip, koji se javlja kada aneurizma izaziva krvarenje oko površine mozga) . Procurela krv može da izvrši preveliki pritisak na moždane ćelije, što zauzvrat može oštetiti ćelije. Glavni uzrok ovog tipa moždanog udara je visok krvni pritisak, prekomerna težina, prekomerne količine alkohola, pušenje, stres i nedostatak fizičke aktivnosti.

Postoji i ono što je poznato kao prolazni ishemijski napad—ponekad poznat kao mini-moždani udar—koji se javlja kada je dotok krvi u mozak privremeno poremećen. Iako simptomi ovih prolaznih moždanih udara imitiraju akutne moždane udare. Sve znakove treba ozbiljno shvatiti i potražiti savet doktora. Mini moždani udar može biti znak upozorenja za ozbiljniji moždani udar u budućnosti.

Kako prepoznati moždani udar?

Iako je učestalost moždanog udara u porastu među mladim ljudima, oko dosta odraslih osoba zapravo ne zna kako izgledaju znaci upozorenja za moždani udar.

Biti u stanju da rano identifikuje moždani udar ili simptome slične moždanom udaru je ključno za bolji ishod. Brzo prepoznavanje i lečenje mogu smanjiti svako oštećenje mozga potencijalno uzrokovano moždanim udarom. Zbog toga stručnjaci pozivaju ljude da upamte i lakše uoče znakove moždanog udara:

Slabost ravnoteže/noge - Da li osoba ima poteškoća da ustane?

Oči/vid - Da li osoba ima problema sa vidom?

Lice - Da li osoba ima opušteno lice ili je jedna strana lica utrnula?

Ruke - Da li je jedna ruka/strana tela slaba ili utrnuta?

Govor - Da li osoba ima poteškoća da govori?

Ako primetite bilo koji od ovih simptoma, obavezno pozovite hitnu pomoć.

Ovi znaci nisu nužno sveobuhvatna lista simptoma moždanog udara — teška glavobolja, na primer, je još jedan simptom sličan moždanom udaru. 

Znaci i simptomi moždanog udara takođe mogu da variraju u zavisnosti od toga koji deo mozga je zahvaćen i koji deo mozga je doživeo poremećaj protoka krvi.

 Na primer, ako je zahvaćen zadnji deo mozga, možete imati problema sa vidom. Ako moždani udar utiče na centre ravnoteže moždanog stabla, rezultat može biti okretanje, vrtoglavica i nestabilnost.

U levoj hemisferi mozga su jezičke oblasti i imaju kontrolu nad desnom stranom tela. Neko ko je iznenada imao problema sa govorom i slabost ili utrnulost na desnoj strani tela koja bi biti tipičan za moždani udar koji zahvata levu hemisferu mozga. Simptomi su veoma varijabilni u zavisnosti od toga koji deo mozga je zahvaćen.

Ko je najviše izložen riziku od moždanog udara?

Iako ljudi svih uzrasta i porekla mogu imati moždani udar, oni koji spadaju u određene kategorije su u većem riziku:

• Što ste stariji, to ste u većoj opasnosti da dobijete moždani udar. Tri četvrtine moždanog udara javlja se kod ljudi starijih od 65 godina.
• Muškarci imaju veću verovatnoću da dobiju moždani udar nego žene.

Rizik od moždanog udara kod osobe skoro udvostručuje svakih 10 godina nakon 55. godine.

Ali opet, dok se rizik od moždanog udara povećava kako starimo simptomi slični moždanom udaru mogu uticati na svakoga, u bilo kom uzrastu. Takođe, može postojati neka veza između moždanog udara i simptoma sličnih moždanom udaru i COVID-19.

Ova hrana smanjuje rizik od moždanog udara

Korona može povećati upalu u telu i povećati sposobnost tela da formira krvne ugruške i opet, to je problem kod većine moždanih udara. Kod nekih pacijenata koji su imali teške sistemske komplikacije, otkazivanje bubrega, problemi sa jetrom, problemi sa srcem, problemi sa mozgom povezani su sa ovim zgrušavanjem krvi koje izgleda da putuje sa infekcijom.

Hronični faktori rizika su dijabetes, visok krvni pritisak i holesterol, pušenje, gojaznost i nezdrava ishrana.

Saveti za prevenciju moždanog udara

Jedan od najproaktivnijih načina na koji možete raditi na održavanju dobrog zdravlja i potencijalno pomoći sebi da izbegnete moždani udar je zdrava ishrana. To uključuje fokusiranje na hranu sa niskim sadržajem natrijuma i izbegavanje prerađene hrane. Konzumirajte puno voća, povrća i proteina. Dodatni koraci koje treba preduzeti uključuju održavanje zdrave telesne težine, fizička aktivnost i upoznavanje sa porodičnom istorijom moždanog udara.

Kontrola krvnog pritiska, šećera u krvi i holesterola u krvi može vam pomoći da napravite plan za kontrolu bilo koje od tih stvari ako su povišene.

Lečenje moždanog udara u velikoj meri zavisi od zdravstvenih problema koje imate. Ako imate krvni ugrušak koji uzrokuje moždani udar (ishemični moždani udar), lekari će često koristiti razređivače krvi, efikasan način uklanjanja krvnih ugrušaka i obnavljanja protoka krvi u mozgu kako bi sačuvali moždano tkivo. Ako postoji problem sa krvarenjem u mozgu (hemoragični moždani udar), lečenje se često sastoji od brzog CT skeniranja glave i potencijalno operacije, koja može ukloniti krv i ublažiti pritisak na mozak.