Koliko često osoba može donirati krv?

Doniranjem krvi ljudi mogu pomoći u spašavanju života. Međutim, ljudi moraju biti svesni određenih faktora koji mogu uticati na to koliko često mogu dati krv.

Pre davanja krvi, osoba će morati da ispuni obrazac koji sadrži određene detalje, kao što je njihova medicinska istorija. To osigurava da je krv koju ljudi daju da bude sigurna i da može efikasno da pomogne drugima.

U nekim slučajevima osoba će možda morati da sačeka određeno vreme pre nego što bude u stanju da da krv. Ljudi će takođe morati da ostave malo vremena između donacija, u zavisnosti od vrste donacije koju odaberu.

Koliko će redovno davati krv zavisi od potrebne komponente krvi. To je zato što se različite komponente krvi obnavljaju različitim brzinama.

• Dorniranje pune krvi: Ova vrsta darivanja obezbeđuje sve komponente krvi, uključujući crvena i bela krvna zrnca, trombocite i plazmu. Ljudi mogu davati ovu vrstu donacije jednom na svakih 56 dana.
• Dvostruka donacija crvenih ćelija: Ova donacija sakuplja dve jedinice crvenih krvnih zrnaca. Donatori mogu dati ovu vrstu donacije na svakih 112 dana, do tri puta godišnje.
• Doniranje trombocita: Ljudi mogu davati trombocite na svakih 7 dana, do 24 puta godišnje.
• Doniranje plazme: Ljudi mogu davati plazmu svakih 28 dana, do 13 puta godišnje.

Lekovi

Ako osoba uzima određene lekove, možda će morati da sačeka pre nego što može davati određene komponente krvi.

Neki lekovi koji utiču na donaciju krvi su:

• Aspirin: Ljudi će možda trebati da sačekaju 2 dana nakon poslednje doze pre nego što pruže donaciju trombocita.
• Antibiotici: Ljudi možda neće moći dati krv ako uzimaju antibiotike za lečenje bakterijske infekcije. Time se smanjuje rizik od prenošenja. Ljudi mogu da daju krv na dan poslednje doze ili 10 dana nakon poslednje injekcije antibiotika.
• Goveđi insulin: Ako osoba koristi goveđi insulin od 1980. godine za lečenje dijabetesa, neće moći dati krv. Ovaj insulin npr. više nije dostupan u Sjedinjenim Državama.
• Izotretinoin ili finasterid: Ljudi će morati da sačekaju mesec dana posle konačne doze pre davanja krvi.
• Dutasterid: Ljudi će morati da sačekaju 6 meseci posle poslednje doze pre davanja krvi.
• Razređivač krvi: Ljudi će morati da sačekaju 2–7 dana nakon posljednje doze prije davanja krvi, u zavisnosti od vrste razrjeđivača krvi koju su uzeli.
• Ljudski hormon rasta koji potiče iz hipofize: Ljudi koji ovo uzimaju neće moći dati krv ni u jednom trenutku.
• Thalidomid: Ljudi će morati da sačekaju mesec dana posle uzimanja ovog leka pre nego što daju krv.
• Mofetil mikofenolata: Ljudi će morati da sačekaju 6 nedelja pre nego što mogu da daju donaciju.
• Acitretin: Ljudi će morati da sačekaju 3 godine pre nego što daju krv.
• Etretinate: Ljudi koji uzimaju ovaj lek neće moći dati krv ni u jednom trenutku.
• Leflunomid, teriflunomid, vismodegib ili sonidegib: Ljudi će morati da sačekaju 2 godine da bi darivali krv nakon uzimanja bilo kojeg od ovih lekova.
• Imuno globulin protiv hepatitisa B: Ljudi će morati da sačekaju 12 meseci nakon izlaganja hepatitisu B da bi donirali krv.

Daj krv, i učini svet zdravijim mestom!

Ljudi će možda moći davati punu krv tokom uzimanja određenih lekova, ali na to će morati da sačekaju pre nego što daju trombocite. Ovi lekovi uključuju:

• ticagrelor
• prasugrel
• pirokicam
• klopidogrel
• tiklopidin
• vorapakar

Davaoci će možda morati da čekaju da daju krv ako su nedavno primili vakcinacije. Ove vakcinacije uključuju:

• Zostavak: Osoba će morati da sačeka 4 nedelje.
• Vakcine protiv ospica, zaušnika, rubeole i kičme: Osoba će morati da sačeka 4 nedelje.
• Vakcine protiv boginja, poliomije i žute groznice: Osoba će morati da sačeka 2 nedelje.
• Imunizacija hepatitisa B: Osoba će morati da sačeka 21 dan, sve dok za to vreme ne bude izložena hepatitisu B.
• Vakcina protiv malih boginja: osoba će morati da sačeka 8 nedelja.

Medicinska stanja

Određena medicinska stanja utiču na to ako i koliko često ljudi mogu dati krv. Time se minimizira rizik od prenošenja infekcije na osobu koja prima krv i potencijalni rizik za davaoca.

Medicinski uslovi koji mogu uticati na davanje krvi uključuju:

• Poremećaji zgrušavanja krvi: Ljudi neće moći davati, jer mogu da dožive prekomerno krvarenje.
• Astma: Ljudi mogu davati ako nemaju simptoma na dan.
• Visoki krvni pritisak: Ljudi su u stanju davati ako im je sistolni krvni pritisak ispod 180, a dijastolički pritisak ispod 100.
• Nizak krvni pritisak: Ljudi mogu davati ako se osećaju dobro i njihov sistolni krvni pritisak je najmanje 90, a dijastolički pritisak najmanje 50.
• Rak: Ljudi koji su imali rak krvi nisu u mogućnosti da daju. Osobe koje su imale uspešno lečenje drugih karcinoma mogu darovati 12 meseci nakon lečenja.
• Srčane bolesti: Ljudi će trebati da sačekaju 6 meseci da doniraju nakon bilo kakvih problema vezanih za srce. Neki možda uopšte ne mogu donirati.
• Hemohromatoza: Osobe sa ovim stanjem neće moći davati krv.
• Hepatitis ili žutica: Ljudi sa bilo kojim simptomima hepatitisa ili neobjašnjivom žuticom neće moći dati krv.
• HIV ili AIDS: Ako osoba ima AIDS, je ikada imala pozitivan test na HIV ili je u riziku od HIV-a, neće moći da donira.
• Bolest srpastih ćelija: Osobe sa srpastim ćelijama mogu da doniraju, ali one koje imaju bolest srpastih ćelija neće moći.

Ako je neko imao izloženost hepatitisu, moraće da sačeka pre davanja krvi. Ljudi koji su koristili intravenske lekove bez recepta takođe nisu u mogućnosti da daju. To je zbog potencijalnog rizika od hepatitisa ili HIV-a.

Određene seksualno prenosive infekcije takođe mogu uticati na ljude kada su u stanju da daju krv. Ljudi koji su bili na lečenju sifilisa ili gonoreje moraće da sačekaju 3 meseca nakon lečenja pre nego što doniraju.

Ljudi koji imaju hlamidiju, venerične bradavice ili genitalni herpes mogu davati krv ako se u to vreme osećaju dobro.

Drugi faktori

Ljudi će takođe morati da čekaju davanje krvi ako se ne osećaju dobro, imaju temperaturu ili imaju bilo kakve simptome infekcije.

Ovo uključuje prehladu s kašljem koja stvara iscedak ili alergije koje otežavaju disanje kroz usta.

Trudnice, takođe, nisu u mogućnosti da daju krv i moraće da sačekaju 6 nedelja nakon porođaja pre nego što to učine.

Kako se pripremiti za vađenje krvi?

Davaocu će, takođe, trebati dovoljan nivo gvožđa da bi dao krv. Pre davanja krvi, osoba će proći test na hemoglobin, protein koji u telu sadrži gvožđe. Gvožđe je važan mineral, jer pomaže nadoknadu crvenih krvnih zrnaca nakon darivanja.

Ako osoba nema potrebne nivoe hemoglobina, možda će morati da sačeka dok se nivo gvožđa povisi pre doniranja.

Tetovaže i pirsinzi

Ako osoba ima tetovažu ili pirsing, to može uticati na to kada mogu davati krv zbog povećanog rizika od hepatitisa.

Da bi imali mogućnost davanja krvi sa tetovažom, ljudi će morati da se pobrinu da dobiju svoju tetovažu iz ustanove za tetoviranje koju reguliše država.

Umetnik za tetoviranje mora koristiti sterilne igle i svežu mastilo. Ako tetovaža ispunjava ove kriterijume, osoba može darovati krv odmah nakon što je dobije.

Osobe s pirsingom mogu darivati krv sve dok su instrumenti kojima se pircer služio bili jednokratni. Ako je pircer koristio opremu za višekratnu upotrebu ili osoba nije sigurna u to šta se koristi, moraće da sačeka 3 meseca pre davanja krvi.

Putovanja

Putovanje u druge zemlje, takođe, utiče na to kada osoba može dati krv. Ako je osoba otputovala ili živela u zemlji u kojoj postoji rizik od malarije, moraće da sačeka pre davanja krvi.

Vremenski okviri su sledeći:

• Ako je osoba dobila lečenje od malarije, moraće da sačeka 3 godine.
• Ako se osoba vraća iz zemlje u kojoj postoji rizik od malarije, moraće da sačeka 3 meseca.
• Ako osoba živi u zemlji kojoj prijeti malarija više od 5 godina, moraće da sačeka 3 godine.
• Ako je osoba otputovala u rizičnu zemlju i nije živela 3 uzastopne godine u zemlji kojoj nije izložena opasnost od malarije, moraće da sačeka još 3 godine.