Mentalno zdravlje utiče na pamćenje! Evo šta stručnjaci savetuju

Osim što može ozbiljno uticati na naš posao, odnose i raspoloženje, mentalno zdravlje takođe može imati uticaj na našu sposobnost pamćenja. Stručnjaci ističu da postoje veze između određenih stanja mentalnog zdravlja i funkcionisanja mozga koje treba razumeti i uzeti u obzir.

Dok su problemi sa pamćenjem često povezani s poremećajima kao što su demencija, povrede glave ili drugi zdravstveni problemi poput multiple skleroze, zloupotrebe alkohola ili nedostatka vitamina, mentalno zdravlje takođe ima značajan uticaj na našu sposobnost pamćenja. Na primer, stanja kao što je depresija mogu uticati na funkcionisanje mozga i smanjiti našu sposobnost koncentracije. Emocionalna iscrpljenost koja dolazi sa tugom takođe može ometati našu sposobnost obrade informacija.

Svi se sigurno sećamo situacija kada nam je anksioznost "blokirala mozak" u nekom važnom trenutku. To se događa jer anksioznost može negativno uticati na našu sposobnost pamćenja. Brige i anksioznost snažno utiču na radnu memoriju i mogu predstavljati ozbiljnu prepreku u ličnom i profesionalnom životu. Ove emocionalne poteškoće mogu dovesti do zaboravljanja, nemara i poteškoća u obavljanju svakodnevnih obaveza.

Kontrola stresa

Kontrola stresa je ključna za očuvanje pamćenja. Čak i kada stres, sagorevanje ili nedostatak sna uzrokuju probleme sa kratkoročnim pamćenjem i učenjem, dugotrajni stresori poput ovih mogu povećati rizik od demencije. Preterani stres može preopteretiti naše umove, izazivajući ometanja i kognitivno otupljivanje. Iako stres može izazvati privremeni gubitak pamćenja, verovatno neće uticati na dugoročno pamćenje.

5 saveta za lakše učenje i bolje pamćenje

Ako primetite da imate probleme sa pamćenjem, stručnjaci ističu važnost provere da li biološki ili emocionalni faktori mogu biti uzrok ovog problema. Hipotireoza, poremećaj upotrebe alkohola ili nedostatak vitamina mogu imati negativan uticaj na pamćenje. Takođe je važno istražiti da li mentalno zdravlje može doprineti ovim problemima. Bez obzira da li je potrebna psihološka ili psihijatrijska intervencija zbog depresije, anksioznosti, tuge, stresa ili promene u ponašanju radi boljeg upravljanja ovim brigama, neophodno je obratiti pažnju na ono što uzrokuje emocionalni stres/uznemirenost i izaziva probleme sa pamćenjem.

Kontrola stresa, poboljšanje kvaliteta sna, zdrava ishrana i provođenje vremena na otvorenom mogu takođe imati pozitivan uticaj na mentalno zdravlje i kvalitet života.

Kada treba potražiti lekarsku pomoć?

U situacijama kada problemi sa pamćenjem ometaju svakodnevne aktivnosti, preporučuje se poseta stručnjaku za mentalno zdravlje, posebno ako se čini da su problemi sa pamćenjem ozbiljniji od onih povezanih sa normalnim starenjem. Ako osećate beznađe, primetite promene u apetitu ili snu, ili izgubite interesovanje za aktivnosti koje su vam ranije bile prijatne, to mogu biti znaci depresije. Anksioznost često prati simptome nervoze, straha, teškoća u opuštanju ili straha od najgoreg. Stručnjak za mentalno zdravlje može pružiti pomoć u lečenju depresije i anksioznosti, istovremeno se baveći i problemima sa pamćenjem.

Svako može imati koristi od terapije, čak i ako je izvor problema sa pamćenjem povezan sa stresom, preopterećenjem ili poteškoćama sa spavanjem. Lekari su obučeni da pruže negu i reše osnovne probleme, pomažući pacijentima da poboljšaju kvalitet života i funkcionalnost.

Kako preskakanje doručka utiče na učenje i pamćenje