Novo istraživanje sad kaže: Suzdržavanje od društvenih mreža NE poboljšava mentalno zdravlje

Ovo polje psihologije je mlado, istraživanja su često oprečna. Najnovije kaže da suzdržavanje od društvenih mreža ne doprinosi mentalnom zdravlju.

„Današnja omladina ne zna šta je druženje, samo bulje u ekrane“ – rečenica je koja se često čuje, a koju smo možda i mi sami nekada izgovorili. I ne samo omladina, svi su „navučeni“ na društvene mreže i opšte je mišljenje da je to loše po mentalno zdravlje.

Da li je to ipak tako?

Pisali smo vam već da vreme provedeno ispred ekrana ne utiče bitno na ponašanje i mentalno zdravlje (bar prema toj studiji), a sada nam stižu podaci da je „digitalni detoks“ odnosno „gladovanje od dopamina“, što su popularni nazivi za suzdržavanje od digitalnih medija – ipak netačni.

Opšte verovanje da suzdržavanje od digitalnih uređaja čini čuda za naše mentalno zdravlje osporeno je nedavnom studijom objavljenom u Media Psychology. Ovo je jedna od retkih eksperimentalnih studija u ovom polju, a istraživači su u njoj utvrdili da odustajanje od društvenih mreža do četiri nedelje ne radi baš ništa za popravljanje vašeg mentalnog stanja ili kvaliteta života.

Zdravlje milenijalaca je u velikom padu, na putu su da umru ranije nego prethodna generacija

Mnoge ranije studije o društvenim medijima oslanjale su se na korelacione podatke, ispitujući kako se pojedinačne razlike u korišćenju društvenih mreža  odnose se mentalnim zdravljem korisnika. To ima smisla jer je lakše pregledati postojeće obrasce korišćenja nego sprovoditi kontrolisane eksperimente, posebno u svetu u kome svi mi svakog dana koristimo digitalne medije.

Opet, sa druge strane, teško je razdvojiti ovde uzroke i posledice. Na primer, kako da znamo da ljudi koji su već nesrećni samo češće koriste društvene mreže? Kako da znamo da je njihov lični osećaj izazvan društvenim mrežama?

Zato su Jeffrey Hall i njegove kolege sa Univerziteta u Kanzasu odlučili da prošire retku eksperimentalnu literaturu na ovu temu tako što će pogledati šta se dešava kada ljudi aktivno izbegavaju da koriste društvene medije.

Oni su učesnike podelili u pet grupa: jedna je prosto nastavila da koristi društvene mreže kao i do sada (Facebook, Twitter, Snapchat i Instagram), dok su drugi dobili zadatak da se suzdržavaju od sve četiri platforme tokom perioda od sedam, 14, 21 ili 28 dana. Istraživači su pratili njihove naloge da vide da li učestvuju na nekoj od tih mreža.

Dešava se svima nama, a evo i zbog čega

Na kraju svakog od ovih perioda, zaključno sa onim od četiri nedelje, učesnici su beležili koliko su proporcionalno vremena koristili za druge aktivnosti (hrana, posao, gledanje televizije, korišćenje interneta i slično). Posle toga su ispunjavali upitnik koji je merio njihovu dobrobit, kvalitet života i usamljenost.

Oni su posle toga uporedili te upitnike sa upitnicima istih ispitanika, ali u periodu kada su koristili društvene mreže.

Šta je tim utvrdio?

Ne postoji nikakav značajniji efekat, bez obzira koliko nedelja su učesnici bili van društvenih mreža.

„Oni dani kada su korisnici mogli da koriste ove četiri društvene mreže i dani kada su se suzdržavali od korišćenja su bili praktično isti, odnosno nije mogla da se napravi razlika kada su u pitanju usamljenost na kraju dana, afektivna dobrobit ili kvalitet dana“, navodi se u zaključku.

Dve trećine roditelja ne ume da prepozna depresiju kod dece

Ovi rezultati nisu baš neko veliko iznenađenje, jer su sve studije o društvenim mrežama do sada davale različite rezultate. Autori su, dakle, zaključili da svako korelaciono istraživanje koje prijavljuje negativne efekte društvenih mreža po mentalno zdravlje treba da bude dodatno ispitano.

Iako ovo istraživanje nije savršeno i potrebna su dodatna ispitivanja, jasno je da je panično ponašanje koje povezuje korišćenje društvenih mreža i slabo mentalno zdravlje preterano.

Šta vi mislite?