Zdravlje milenijalaca je u velikom padu, na putu su da umru ranije nego prethodna generacija

Istraživanje se odnosi na SAD, ali neće vam biti teško da ga "prevedete" na naše uslove.

Iako je ovo istraživanje vezano za SAD, bogatu i razvijenu zemlju, sigurno vam neće biti teško da povučete paralele sa našim prostorima. Prepoznaćete i sami gde i kako. O čemu se tačno radi?

Naime, istraživanje organizacije Blue Cross Blue Shield (Plavi krst, plavi štit) otkrilo je da je zdravlje generacije „milenijalaca“ (rođenih između 1981. i 1996) lošije nego zdravlje „generacije iks“ (rođenih između 1965. i 1980) i to uglavnom zbog slabijeg mentalnog zdravlja.

Izveštaj se zasniva na projekcijama koje predstavljaju istorijske ishode „zdravstvenih šokova“, kao i negativne projekcije sadašnjih trendova. Moguće je da se ovo opadanje zdravlja popravi odgovarajućim odgovorima, ali bez bilo kakve intervencije, smrtnost „milenijalaca“ može biti čak 40 odsto veća u poređenju sa „gen X-erima“ kad su bili njihovih godina.

Visoke temperature loše utiču na mentalno zdravlje, klimatske promene samo pogoršavaju stvari

Pošto je američki izveštaj, u njemu se navodi da su ovi problemi izazvani skupom cenom zdravstvenog lečenja u SAD, kao i nesigurnim prihodima. Pisali smo vam već da nesigurni prihodi i te kako utiču na mentalno zdravlje.

Taj zatvoreni krug se nastavlja: lošije zdravlje takođe može dovesti do toga da „milenijalci“ manje učestvuju na tržištu rada u SAD, što dovodi do povećanja nezaposlenosti, odnosno manje prihoda od poreza, što ponovo diže cenu zdravstvenog osiguranja, navodi Blue Cross.

Opsesivno kompulsivni poremećaj - kompletan vodič šta je to i kako da mu se oduprete

Ostali faktori koji skraćuju život „milenijalcima“ su i fizički uslovi, kao što su hipertenzija i visok holesterol, a onda i porast depresije, zatim hiperaktivnosti (anksioznost ili ADHD), ali i zloupotreba opijata i alkohola.

Ovaj izveštaj navodi da su depresija i hiperaktivnost kod američkih „milenijalaca“ porasli za čak 30 odsto u periodu od 2014. do 2017. godine. Ovo se nadovezuje na ranije izveštaje da su dijagnoze depresije u bržem porastu kod „milenijalaca“ i tinejdžera (odnosno sadašnje „generacije Z“), nego kod bilo koje druge generacije.

Povrh svega toga, zabeležen je i porast takozvanih „slučajnih smrti“, tako da je smrtnost „milenijalaca“ toliko veća nego kod „generacije iks“.

7 načina da utišate preteranu samokritičnost

Svakako treba istaći da je slučajna smrt od prevelike doze heroina i drugih opijata porasla za neverovatnih 1.400 odsto (hiljadu i četiri stotine) kod svih generacija u periodu od 2010. do 2017. godine.

I druga istraživanja potvrdila su da mlađi Amerikanci umiru „smrtima očajnih“ ili od droge, alkohola ili samoubistava.

E sad, kako sve ovo prevesti na Srbiju? Prepustićemo vama, ali ako jedna tako bogata zemlja beleži takav porast mentalnih bolesti zbog nesigurnosti prihoda i života, kakvo li stanje može biti kod nas?

Ako vam se čini da prečesto plačete, prikupite malo snage i potražite pomoć!

No, za razliku od SAD, gde je zatvoren krug ljudi koji zbog nedostatka novca razvijaju mentalna oboljenja, a onda ne mogu sebi da priušte lečenje, kod nas možete u svakom domu zdravlja sa overenom knjižicom dobiti uput za psihologa, koji jako često ume mnogo da pomogne.

Ako ste vi među mladima koji razvijaju mentalne poremećaje i osećaju se loše, nemojte trpeti, potražite pomoć, mnogo je bolje i lakše nego što vam se sada možda čini.