Idemo još jedan krug: vreme provedeno na društvenim mrežama NE UTIČE na mentalno zdravlje

Nova studija - novi dokazi, drugačiji od do sada uvreženih. Evo šta se ovde kaže.

Nije novost i često se pisalo da vreme provedeno na društvenim mrežama utiče na povećanje anksioznosti i depresije kod tinejdžera. Kada se uzme u obzir da je samo u SAD vreme koje deca provode na društvenim mrežama poraslo od 2012. godine za 62,5 odsto, ovo deluje i logično.

Ipak, najnovije istraživanje Univerziteta Brigham Young, koju je predvodila Sarah Coyne, otkrilo je da vreme provedeno na društvenim mrežama ne utiče direktno na povećanje depresije i anksioznosti kod tinejdžera.

„Proveli smo osam godina pokušavajući da zaista razumemo vezu između vremena provedenog na društvenim mrežama i depresije kod tinejdžera koji se razvijaju. Ako povećaju vreme provedeno na mrežama, da li ih to čini depresivnijim. Osim toga, ako smanje to vreme, da li su manje depresivni? Odgovor u oba slučaja je – ne. Nismo pronašli da vreme provedeno na društvenim mrežama utiče na anksioznost i depresiju“, rekla je Coyne o studiji objavljenoj u žurnalu Computers in Human Behavior.

Ovako možete pomoći nekome ko ima napad panike

Mentalno zdravlje je složen proces koji se odvija simultano na više načina i teško da će jedan stresor da izatove depresiju ili anksioznost. Ova studija pokazuje da prosto vreme provedeno na društvenim mrežama ne vodi do povećanja depresije i anksioznosti kod adolescenata.

„Ne može se govoriti samo o vremenu kao važnom faktoru za većinu dece. Na primer, dva tinejdžera mogu da koriste društvene mreže identično mnogo vremena, ali to vreme mogu provesti drastično drugačije“, objasnila je Coyne.

MCI: Naučnici utvrdili propust dosadašnjih testova

Cilj ove studije bio je da pomogne da se društvo u celini odalji od debate o vremenu provedenom ispred ekrana, već da se okrene sadržaju i kontekstu korišćenja društvenih mreža.

Coyne je imala tri predloga kako da se društvene mreže koriste na zdraviji način:

1. Da se bude aktivan korisnik. Umesto samo listanja društvene mreže, ohrabruje se komentarisanje, postovanje, „lajkovanje“ i druge aktivnosti.

2. Ograničiti korišćenje društvenih mreža makar na sat vremena pre spavanja. Zna se da je adekvatna količina spavanja jedan od faktora koji najbolje štite mentalno zdravlje.

Nervozni ste i neraspoloženi ako se ne naspavate? Ne brinite, nije do vas

3. Radite s namerom. Pogledajte svoje motive za korišćenje društvenih mreža uopšte.

„Ako idete na društvene mreže da biste pronašli informacije ili da biste se povezali sa drugima, to može imati pozitivan efekat, za razliku od onda kad idete samo zato što vam je dosadno“, objasnila je ona.

Ova studija je sprovedena tako što je 500 dece uzrasta od 13 do 20 godina odgovarala jednom godišnje na temeljna pitanja o mentalnom zdravlju tokom perioda od osam godina. Merenje vremena provedenog na društvenim mrežama obavljeno je tako što su učesnici pitani koliko ih često koriste.

Iako pređašnji zaključci da je korisnije da deca budu napolju, na suncu sa društvom nego da gledaju u ekran imaju i te kako smisla, ova studija takođe ima smisla. Jer, na kraju krajeva, deluje logično da nije bitno koliko se gleda, nego šta se gleda.

Debata se svakako nastavlja, a ovo je svakako još jedan koristan prilog.

E, da, da ne bude zamene, na kraju studije se navodi da „ovo istraživanje nije dobilo nikakav posebni grant ili finansiranje od bilo koga u javnom, komercijalnom ili neprofitnom sektoru“. Što je korisna informacija ako je neko pomislio da su Fejsbuk ili Tviter možda finansirali ovu studiju.