Poremećaj ishrane nemaju samo tinejdžerke!

Starenje može biti samo po sebi izazov. Neke žene to može dovesti do, ili podstaći, poremećaj njihove ishrane.

Osećaj da ste još uvek mladi je sjajan, ali pogled u ogledalo može vas vratiti u stvarnost. Bez obzira koliko se osećate mlado, verovatno ćete videti neke bore, salo na stomaku, smanjenu čvrstinu mišića. U isto vreme, okruženi smo mnogim nerealnim slikama fizičkog izgleda žena u zrelijim godinama. Naravno, znate da kada vidite da se manekenka ili slavna osoba oglašava kao „dobra za svoje godine“, to je rad plastičnih hirurga, frizera, stilista i šminkera ali ne možete se uvek odupreti da se ne poredite sa njima.

Kako naše društvo ceni mladost i dok bejbi bumeri se susreću sa tim šta znači biti u srednjim godinama, rastu društveni očekivanja koja mogu narušiti samopoštovanje žena i potencijalno dovesti do nezadovoljstva njihovim telom. Na primer, ako mislite da je površina vaše kože ili obrisi vašeg tela ne treba da odgovaraju vašoj hronološkoj starosti. To, u kombinaciji sa zabrinutošću o uticaju gojaznosti na zdravlje, može naterati žene da se osećaju loše zbog svog tela, a zauzvrat, može rezultirati načinima ishrane koji narušavaju zdravlje.

Hormonski disbalans - 6 prirodnih rešenja

Rastući problem

Poremećaji ishrane obično se smatraju problemom adolescenata i mladih žena. Njihova zastupljenost među ženama u zrelijem dobu je manje jasna. Tajnost i sramota često prate ove poremećaje, a žene u godinama možda ređe traže pomoć za rešavanje ovih problema. Posebno ako se plaše da će biti primorane da dobiju neželjenu težinu ili da će biti označene kao da imaju "tinejdžersku bolest".

Uprkos nedovoljno utvrđenom broju dijagnoza poremećaja u ishrani kod žena u zrelijim godinama, stručnjaci za sada prijavljuju porast njihovih zahteva za pomoć. Za neke od ovih žena problem je nov, a druge se decenijama bore sa neurednom ishranom.

Osobe sa poremećajem ishrane obično su nezadovoljne zbog izgleda i obima njihovog tela. Negativna slika tela može sugerisati na poremećaj ishrane u punoj meri - ili "subklinički" problem u kojem žena nikada ne postaje alarmantno mršava, ali svoj život organizuje oko kontrole unosa hrane i telesne težine.

Da li problemi sa ishranom i fizičkim izgledmom utiču na vaš život?

Evo nekoliko pitanja koja će vam pomoći da procenite da li briga o fizičkom izgledu i ishrani utiču druge važne delove vašeg života:

• Da li brinete o svom telu i starenju više nego vaši prijatelji? Koje napore ulažete da biste sakrili ove promene?
• Ako biste mogli da birate između dodatnih pet godina života i postizanja savršene težine, da li biste odabrali savršenu težinu?
• Da li vi i vaši prijatelji provodite puno vremena razgovarajući o ishrani, težini, izgledu, vežbanju u teretani itd.?
• Da li broj kilograma koje pokazuje vaga određuje vaše raspoloženje za taj dan?
• Provodite li dosta vremena planirajući šta ćete jesti i kako da dovoljno vežbate?
• Da li gravitirate prema zdravstvenim režimima koji uključuju pročišćavanje creva ili ograničavanje hrane - na primer, bez glutena ili kvasca, postajete vegan, postite ili čiste kolon?

Ako ste odgovorili potvrdno na jedno ili više od ovih pitanja, pokušajte da prestanete da mislite i brinete se oko kontrole ishrane i izgleda vašeg tela. Ako se ovo pokaže teško, razmislite o konsultacijama sa stručnim licem.

Vrste poremećaja u ishrani

Bulimia 

Žene sa bulimijom redovno piju, konzumiraju velike količine hrane u kratkom periodu. Nakon toga, prisiljavaju se na povraćanje, uzimanje laksativa ili diuretika, jedu malo ili ništa ili preterano vežbaju. Oni mogu ili ne moraju imati prekomernu težinu.

Anoreksija 

Žene sa anoreksijom su izuzetno mršave i preokupirane težinom i fizičkim izgledom. One nisu voljne da održavaju zdravu težinu i nisu u stanju da sebe vide kao vitku osobu. One strogo ograničavaju ili regulišu svoju ishranu, ograničavajući količine ili vrste hrane koju konzumiraju. One takođe mogu povremeno koristiti tehnike pročišćavanja kao obolele od bulimije Neke žene uzimaju diuretike, laksative, tablete za dijetu ili druge stimulanse.

Poremećaj opsesivnog (kompulzivnog) prejedanja

Ljubitelji prejedanja redovno pojedu veliku količinu u kratkom vremenskom periodu, obično u tajnosti i osećajući se krivima i postiđenim. Za razliku od bulimičara, oni ne koriste napitke za čišćeje creva, pa stoga mogu imati prekomerne kilograme ili gojaznost, pa poremećaj ishrane možda neće biti prepoznat. U dijagnostičkom priručniku za psihijatrijske dijagnoze poremećaj prejedenja kategorisan je kao "poremećaj ishrane koji nije drugačije određen" ili EDNOS. Ova etiketa, koja se koristi za obrasce poremećaja u ishrani koji ne odgovaraju strogim definicijama anoreksije ili bulimije, opisuje najveću kategoriju poremećaja u ishrani.

Zdrava ishrana može smanjiti rizik od bolesti bubrega

Uzročnici poremećaja ishrane

Neuredna ishrana u srednjim i starijim godinama može imati različite uzroke, uključujući:

Tuga

Sa godinama, sve je veća verovatnoća da ćete izgubiti ljude do kojih vam je stalo. Tuga vam može oduzeti apetit, a ograničavanje hrane ili pročišćavanje creva može biti način da se izborite sa osećajima stresa.

Razvod

Osim što izaziva tugu i osećaj gubitka, razvod braka može podstaći ženu da negativno vidi svoje telo.

Povećana svest o starenju tela

Ovo može biti posebno izraženo kada se žene vrate u školu ili na posao ili moraju nastaviti da rade duže od uobičajenog vremena za odlazak u penziju, posebno u oblastima u kojima izgled veoma važan.

Medicinska bolest 

Ako žena smrša zbog bolesti, može dobiti pohvale za svoj vitak izgled i zato nastavlja da ograničava hranu i nakon oporavka.

Neke starije žene se odlučuju za profesionalnu pomoć nakon godina neredovne ishrane. Razlozi su različiti, ali mogu uključivati ove:

Akumulirani medicinski problemi

Poremećaji ishrane uzimaju danak na telu što sa godinama postaje sve očiglednije. Žena može potražiti lečenje zbog stomatoloških problema, aritmija (nepravilni otkucaji srca ili srčanih ritmova) ili osteoporoze (česta komplikacija anoreksije). U starijem telu, snažno povraćanje može dovesti do potrebe za hitnom medicinskom pomoći, poput ozbiljnih problema sa želudcem i jednjakom.

Promena prioriteta

Neuredna ishrana i pokušaji njenog sakrivanja oduzimaju mnogo vremena i energije. Ponekad, nakon dstraha za zdravstvlje, smrti voljene osobe ili neke druge krize, žena samo a odluči da je sve to previse i potraži pomoć.

Pomoć obolelima

Prvo vam je potreban temeljan lekarski pregled. Određena medicinska stanja koja uzrokuju naglo mršavljenje, ometaju apetit ili otežavaju ishranu mogu se mešati sa poremećajem ishrane.

Obavestite svog lekara o bilo kakvim iskustvima sa gubitkom težine ili debljanjem, poremećajima ishrane ili upotrebom lekova za kontrolu telesne težine (npr. diuretici, laksativi, klistiri, insulin, lekovi za štitnu žlezdu, stimulansi, ulična droga ili suplementi poput onih za čišćenja creva). 

Vaš lekar takođe mora znati sve emocionalne probleme sa kojima se suočavate, uključujući depresiju i anksioznost. Nakon uzimanja anamneze i pregleda, ona ili on može naručiti određene testove, kao što je elektrokardiogram za proveru aritmije, laboratorijske pretrage metaboličkih neravnoteža ili skeniranje koštane gustine.

Tri jasne smernice za ishranu kojom čuvate zdravlje

Lečenje poremećaja u ishrani

Cilj lečenja je postizanje zdrave težine, nivoa vežbanja i načina ishrane; za uklanjanje prejedanja i čišćenja; i posvećivanje pažnje kontrolisanju bilo kakvih emocionalnih problemima ili iskrivljenih razmišljanja i predstava o svom telu. Obično je potrebna pomoć jednog ili više lekara, stručnjaka za mentalno zdravlje i stručnjaka za ishranu. 

Sa stanovišta psihijatrijskih simptoma, najbolja osoba za lečenje je psiholog, psihijatar ili drugi terapeut. Zbog mnogih medicinskih komplikacija veoma je važno usko sarađivati i sa internistom, i endokrinolog.

Pristupi lečenju uključuju sledeće:

Psihoterapija

Ona je ključna za lečenje poremećaja u ishrani. Kognitivno bihevioralna terapija (CBT) pomaže da se rešite nerealnih misli o hrani i izgledu i pomaže vam da razvijete produktivnije načine razmišljanja. Druge vrste psihoterapije, poput interpersonalne i psihodinamske terapije, mogu vam pomoći da steknete uvid u pitanja kao što su tranzicija uloga, gubitak i nerešeni odnosi koji mogu biti osnova neredovne ishrane i prevelike usredsređenosti na telesni imidž.

CBT je najbolje proučavan pristup i čini se da je najefikasniji tretman za bulimiju. Za anoreksiju i prejedenje, mogu biti efikasni i drugi pristupi. 

Savetovalište za ishranu

Nutricionista može pomoći ženi koja se oporavlja od poremećaja ishrane da nauči ili se priseti važnosti sastojake zdrave ishrane i motiviše je da sprovede potrebne promene. Profesionalni nutricionista će joj pomoći kako da jede na način pomoću kojeg će probavni sistem dobro funkcionisati tokom oporavka, izbegavajući tako opasne neravnoteže elektrolita i tečnosti koje mogu nastati kada normalno hranjenje ponovo počne nakon perioda polu gladi.

Lekovi

Fluoksetin (Prozac) je jedini lek odobren za lečenje poremećaja u ishrani. Kada se uzima u određenim dozama i u kombinaciji sa psihoterapijom, može smanjiti prejedanje i povraćanje do 70% u prvih osam nedelja; bez psihoterapije rezultati su mnogo lošiji. Ostali antidepresivi i lekovi protiv napada (Topamax) ponekad se propisuju za bulimiju ili poremećaj prejedenja, ali njihova efikasnost nije dokazana u kontrolisanim ispitivanjima.

Nijedan lek nije odobren posebno za lečenje anoreksije. Iako se ponekad propisuju antidepresivi, lekovi protiv napada i određeni antipsihotički lekovi, nijedan lek ne deluje dobro dok se neka težina ne obnovi. Primarni "lek" je jednostavno hrana. Lekovi mogu biti od pomoći kod pridružene depresije ili anksioznosti.

Hospitalizacija

Hospitalizacija se može preporučiti ako je žena opasno neuhranjena, ne može jesti ili prestati povraćati, ili je ozbiljno depresivna ili suicidna. Možda će biti potrebno i ako je medicinski nestabilna ili ima drugih medicinskih komplikacija za koje je potrebno stacionarno lečenje.