Principi mindfulnessa u ishrani: Kako jesti svesno i zašto je dobro

Ovo nije dijeta, ali može mnogo da utiče na zdravlje

Mindfulness ili prosto i jednostavno - svesnost, jeste praksa usmeravanja pažnje na aktuelni, sadašnji trenutak u našim životima, prihvatajući ga bez osuđivanja. 

Ova tehnika potiče iz budističke tradicije, ali je univerzalna i ne vezuje se uopšte za religiju.

To je u suštini mentalna vežba, odnosno alat koji nam pomaže da budemo prisutni u trenutku, umesto da živimo na autopilotu i da puštamo da život prolazi pored nas. 

Koristimo engleski izraz "mindfulness" zato što je sama tehnika prerađena i prilagođena savremenom načinu života na engleskom govornom području.

U Srbiji je sad više od pola stanovništva gojazno!

A zašto baš u ishrani?

Primena mindfulnessa na hranu i ishranu menja način na koji doživljavamo obroke, od biranja namirnica do načina na koji jedemo. Evo nekoliko ključnih aspekata i koristi od primene mindfulnessa u ishrani:

1. Veća zahvalnost za hranu

Praktikovanjem mindfulnessa uočavamo i cenimo poreklo hrane, trud uložen u njenu pripremu i bogatstvo ukusa koje nudi. To vodi većem poštovanju prema hrani i manjem bacanju, ali i većom pažnjom kojom se odnosimo prema hrani i pripremamo je.

2. Bolje razumevanje signala gladi i sitosti

Svesno jedenje pomaže nam da razlikujemo fizičku glad od emocionalne, što može sprečiti prejedanje i doprineti zdravijem odnosu prema hrani. Ono nam može pomoći i kod kompulsivnog jedenja ili jedenja iz navike. Ovde, međutim, treba reći da ako je problem sa kompulzivnošću ozbiljniji, za to je potrebna stručna pomoć, mindfulness neće biti dovoljan.

3. Poboljšanje varenja

Jedenje bez žurbe i pažljivo žvakanje hrane poboljšava varenje i apsorpciju hranljivih materija.

4. Uživanje u hrani

Kada jedemo svesno, svaki zalogaj postaje bogatije iskustvo. Uočavamo teksturu, miris i ukus hrane, što obrok čini zadovoljavajućijim i ukusnijim. Osim toga, možemo i povećati vreme između zalogaja i tako uživati u ukusu koji ostaje u ustima posle gutanja.

Iako mindfulness vuče korene iz duhovnih praksi, njegova primena u ishrani je praktična i usmerena na poboljšanje fizičkog i mentalnog zdravlja. Ne zahteva nikakve religijske rituale ili verovanja, već samo volju da se bude prisutan i svestan u trenutku.

Pravilno balansiranje ishrane bez odricanja: Neka vam obroci budu i hranljivi i ukusni

Kako praktikovati mindfulness u ishrani?

1. Pre obroka, zastanite. Razmislite o hrani koju ćete jesti, njenom poreklu i nutricionoj vrednosti.

2. Jedite bez ometanja. Isključite televizor, telefon i druge uređaje koji odvlače pažnju, odložite časopis ili knjigu i koncentrišite se na obrok.

3. Fokusirajte se na jedan zalogaj. Osetite teksturu, ukus i temperaturu hrane u ustima.

4. Žvaćite polako. Ovo pomaže u varenju i omogućava da u potpunosti iskusite ukus hrane.

5. Obratite pažnju na osećaj sitosti. Prestanite da jedete kad se osećate udobno siti, a ne pretrpano.

Usvajanjem ovih navika, možemo poboljšati svoje fizičko, ali i mentalno zdravlje, i razviti zdraviji odnos prema hrani. Mindfulness u ishrani nije dijeta, već način života koji nas uči da cenimo i uživamo u svakom trenutku, uključujući i one provedene za stolom.