Problemi usled neočekivanih prolećnih vrućina: Petoro ljudi se u danu javilo u bolnicu

Mnogo problema može izazvati vrućina u rano proleće

Neuobičajeno visoke temperature za kraj marta dovele su do toga da se sve više pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima javlja Institutu za kardiovaskularne bolesti (IKVB) "Dedinje".

U petak uveče na dežurno odeljenje za akutni infarkt miokarda, za samo dva sata javilo se petoro pacijenata, pišu mediji.

Promene u klimatskim uslovima koje donose previsoke temperature za rano proleće mogu imati značajan uticaj na zdravlje ljudi. Kada temperature u martu negde pređu 30 stepeni, to može izazvati niz zdravstvenih problema i rizika, posebno za određene ugrožene grupe.

Uticaj na zdravlje

Toplotni udar i dehidracija: Visoke temperature povećavaju rizik od toplotnog udara i dehidracije, jer telo mora da radi više kako bi se ohladilo kroz znojenje. Ovo može biti posebno opasno za starije osobe i decu, koji možda neće lako prepoznati simptome dehidracije.

Pogoršanje hroničnih stanja: Toplota može pogoršati postojeće hronične bolesti, kao što su kardiovaskularne bolesti, respiratorne bolesti, dijabetes i psihička stanja. Pacijenti sa ovim stanjima mogu iskusiti pogoršanje simptoma ili komplikacije usled stresa koji toplota stavlja na njihovo telo.

Visoke temperature su jako loše po mentalno zdravlje

Kvalitet vazduha i alergije: Visoke temperature mogu doprineti smanjenju kvaliteta vazduha, povećavajući nivoe ozona na tlu, što može pogoršati respiratorne probleme, kao što su astma i hronična opstruktivna plućna bolest (HOPB). Takođe, raniji dolazak toplijeg vremena može dovesti do ranijeg cvetanja biljaka, što može pogoršati simptome alergija.

Koje grupe su najugroženije?

Starije osobe: Stariji ljudi su posebno osetljivi na visoke temperature zbog često smanjene sposobnosti njihovog tela da reguliše toplotu, kao i zbog prisustva hroničnih bolesti.

Deca: Deca su u riziku jer njihova tela proizvode više toplote u odnosu na aktivnost i imaju manji kapacitet za znojenje u poređenju sa odraslima, što otežava efikasno hlađenje.

Osobe sa hroničnim medicinskim stanjima: Kao što su srčani problemi, dijabetes, i respiratorne bolesti, ovi ljudi su više podložni komplikacijama usled toplote.

Teško dišete zbog vrućine? Lekar objasnio koji simptom je znak za uzbunu

Ljudi koji rade ili provode mnogo vremena napolju: Ove osobe su izložene direktnom sunčevom zračenju i visokim temperaturama, što povećava rizik od toplotnih bolesti.

Šta možemo da uradimo?

Ostanak u hladnim, klimatizovanim prostorijama tokom najtoplijeg dela dana.

Pijenje dosta tečnosti za održavanje hidratacije.

Nošenje laganije, svetle odjeće koja odražava sunčevu svetlost.

Korišćenje krema sa zaštitnim faktorom za zaštitu kože.

Razumevanje rizika povezanih sa visokim temperaturama omogućava pojedincima i zajednicama da preduzmu korake za zaštitu svojih najosetljivijih članova, promovišući dobro zdravlje i blagostanje u promenljivim klimatskim uslovima.