Bolesti po sistemima organa
Koža
Nervni sistem
Digestivni sistem
Kosti, zglobovi i mišići
Čula
Endokrini sistem
Kardiovaskularni sistem
Imunosistem
Respiratorni sistem
Urinarni sistem
Reproduktivni sistem
Reprodukcija
Top 12 tema
- Dve menstruacije u jednom mesecu – ovo su mogući uzroci
- Evo kako da prepoznajte znakove skrivene DEPRESIJE
- TROMBOCITOPENIJA: Evo šta smanjen broj TROMBOCITA govori o vašem zdravlju
- Sušenje veša u stanu šteti zdravlju?
- Zagađenje vazduha može narušiti kvalitet sna
- 6 glavnih uzroka svetle boje stolice
- Zagađenje ubija, čak i kada je na preporučenom nivou?
- Meteoropatija - kako se nositi sa promenom vremena?
- Dojenje i antibiotici: Sve što treba da znate!
- 7 koraka ka transformaciji tela
- Vitamin D je važan ne samo za kosti, već i za mišiće, posebno kod starijih
- Volite čokoladu? Naravno - to je nasledno!
Revolucionarni napredak u medicini: Veštačka krv na vidiku
Bez krvne grupe, bez ograničenja - univerzalna veštačka krv na pragu kliničkih ispitivanja
Naučnici sa japanskog Nara medicinskog univerziteta spremaju se za revolucionarni korak u medicini. Početkom naredne godine, započeće klinička ispitivanja veštačkih crvenih krvnih zrnaca, što bi moglo označiti prekretnicu u transfuzionoj medicini.
Ova inovativna tehnologija obećava rešenje za globalni problem nestašice krvi. Za razliku od tradicionalnih donacija, veštačka krv može se čuvati do dve godine na sobnoj temperaturi, što značajno olakšava skladištenje i distribuciju.
Još jedna prednost je univerzalna kompatibilnost - ova veštačka krv može se koristiti bez obzira na krvnu grupu primaoca.
Neočekivani signali koje vam telo šalje kada zdravlje nije kako treba
Istraživački tim, predvođen profesorom Hiromi Sakai, razvio je ove ćelije koristeći odbačenu doniranu krv, eliminišući rizike od virusnih infekcija. Planirano testiranje uključiće 16 zdravih dobrovoljaca koji će primiti različite doze veštačke krvi.
Ako se ispitivanja pokažu uspešnim, Japan bi mogao postati prva zemlja koja će uvesti veštačku krv u široku medicinsku upotrebu do 2030. godine.
Ovo otkriće moglo bi revolucionisati hitnu medicinsku pomoć, omogućavajući brze transfuzije čak i tokom transporta pacijenata.
Na šta ukazuje nizak broj trombocita u krvi?
Uspeh ovog projekta mogao bi imati dalekosežne posledice na globalnu zdravstvenu zaštitu, pružajući pouzdano rešenje za sve veći problem nedostatka dobrovoljnih davalaca krvi.