Saveti za roditelje: Kako da mladi ne provedu celo leto pred telefonom

Veliki je to izazov, stručnjaci objašnjavaju šta je najbolje raditi

Tokom 20. jubilarnog Svetskog kongresa pedijatrijske i adolescentne ginekologije, ugledna prof. dr Milica Pejović Milovančević, stručnjak za dečiju i adolescentnu psihijatriju i direktor Instituta za mentalno zdravlje, iznela je svoje stavove o uticaju društvenih mreža na decu i adolescente.

Akcenat je stavila na rezultate studije iz 2020. godine koja je istraživala različite preferencije dečaka i devojčica na internetu, kao i na posledice koje konzumacija i preterana upotreba društvenih mreža mogu imati.

Psiholog Snežana Mrvić, koja je takođe deo tima Instituta za mentalno zdravlje, govorila je o tome kako komunicirati sa decom kako ne bi sve slobodno vreme tokom letnjeg raspusta proveli pred ekranima.

"Važno je da napomenemo da se društvene mreže razlikuju od ostalih platformi na internetu i da se karakteristične po njihovoj masovnoj upotrebi, kao i po tome što dozvoljavaju kreiranje sadržaja i najvažnije, daju slobodu ljudima koji nemaju formalno znanje o masovnim medijima da pružaju neke informacije koje nisu proverene", istakla je na prof. dr Pejović Milovančević, direktorka Instituta za mentalno zdravlje.

Upotreba društvenih mreža pogubna po mentalno zdravlje mladih!

Napominje da adolescenti provode dosta vremena na društvenim mrežama jer je to jedan od puteva socijalizacije sa vršnjacima, dok studenti koriste razne druge digitalne platforme.

Stanje u Srbiji

Prof. dr Milica Pejović Milovančević navodi da je skorašnja studija sprovedena u Srbiji na uzorku dece uzrasta od devet do 17 godina pokazala da deca provode preko tri sata dnevno na internetu. Sa rastom uzrasta, povećava se i prosečan broj sati provedenih na internetu, dostižući čak četiri i po sata dnevno. Način na koji provode to vreme zavisi takođe od uzrasta.

"Kada govorimo o razlikama između rodova, istraživanje je pokazalo nekoliko razlika u korišćenju društvenih mreža u ovoj grupi. Tokom 2020. godine je Snapchat bila najviše korišćena aplikacija među devojčicama, dok su You Tube koristili češće dečaci", naglašava prof. dr Pejović Milovančević.

Čokoladno mleko: Sladak napitak ili skriveni izvor kofeina? Otkrivamo koliko zaista ima kofeina u omiljenom napitku!

Prema njenim rečima, iako devojčice provode više vremena na internetu u odnosu na dečake svojih godina, može se reći da je ponašanje dečaka na mrežama rizičnije.

"Izloženiji su različitim fenomenima na društvenim mrežama, agresivnom i nasilnom ponašanju. Problem je što je sadržaj koji se nudi na mrežama, povezan sa sadržajem koji je tinejdžer konzumirao pre toga. Takođe, društvene mreže nude opcije da izaberemo s kim želimo interakciju, tako što nudi informacije o raznim grupama sa sličnim interesovanjima", objašnjava doktorka.

Trećina učenika doživela uznemiravanje

Profesorka Pejović Milovančević dalje navodi da je u Srbiji svaki treći učenik doživeo neku vrstu nasilja na internetu. Najčešći oblik digitalnog nasilja koji su učenici prijavljivali je dobijanje uvredljivih ili enigmatičnih poruka na račun zdravlja ili fizičkog izgleda.

"Uzimajući u obzir da su ti mladi ljudi izloženi reklamama i slikama koje su 'manipulisane', odnosno prepravljene tako da prikazuju lepši izgled, i da su tinejdžeri najčešće već na neki način nezadovoljni svojim izgledom i telom, ovo je tema čiji potencijal za povređivanje putem društvenih mreža raste. Nerealna očekivanja mogu imati negativne posledice poput povećanja rizika od poremećaja u ishrani", ističe prof. dr Pejović Milovančević i naglašava da korišćenje društvenih mreža samo po sebi nije negativno.

Upozorenje: Preterana upotreba društvenih mreža izaziva ozbiljne zdravstvene probleme kod dece!

"Svi ih koristimo, a kako ćemo ih koristiti zavisi od karakteristika korisnika i kako se različite platforme koriste", kaže ona.

Kada govori o zavisnosti od društvenih mreža, profesorka Milovančević navodi da su ovo simptomi koji treba da nam budu alarm ako ih primetimo kod dece:

- tišina

- promene raspoloženja

- netolerancija

- apstinencijalna kriza

- razdražljivost

Problematično korišćenje povezano je i sa dvostruko pojačanim rizikom za probleme sa snom i smanjenim životnim zadovoljstvom uopšte.

Saveti za roditelje tokom letnjeg raspusta

Snežana Mrvić, psiholog sa Instituta za mentalno zdravlje, iznela je preporuke za sve roditelje koji razmišljaju kako da pomognu deci da ne provode sve svoje slobodno vreme na telefonima tokom letnjeg raspusta.

"Kraj školske godine predstavlja završetak jednog ciklusa u životu svakog deteta. Kao što razvojne faze donose različite blagodeti i frustracije, tako i završetak razreda predstavlja radost, ali i izazov za decu i roditelje. Zbog toga početak raspusta predstavlja pravi trenutak za radost za većinu dece. Slobodno vreme i odmor od većine aktivnosti je neophodno za razvoj dece", istakla je psiholog Snežana Mrvić i dodala:

"Ove godine, kako je već poznato, raspust je počeo tri nedelje ranije od planiranog, stoga će deca ovog leta imati više slobodnog vremena. Mnogi roditelji, bez obzira koliko su srećni što su njihovi đaci uspešno završili još jednu godinu, svesni su da će njihova deca mnogo više vremena provesti na ekranima, a posebno su zabrinuti oni koji rade i koji će morati da ostavljaju decu samu najmanje 8 sati dnevno".

Deca svedoci nasilja trpe razorne posledice, skoro isto kao direktne žrtve

Psiholog ističe da brojna istraživanja pokazuju da su deca, posebno osnovci, mnogo više izloženi upotrebi telefona, tableta i kompjutera za vreme raspusta nego tokom školske godine, kao i to da se hrane mnogo nezdravije.

"Za roditelje je važno da održe strukturu vremena svoje dece. To ne znači nužno da deca za vreme raspusta i dalje imaju obaveza na pretek, već da imaju plan i raspored svojih aktivnosti jer će tako i deca, a i roditelji imati bolji doživljaj kontrole. Sat vremena čitanja dnevno može doprineti obogaćivanju vokabulara dece, razvijanju njihove imaginacije...", kaže ona.

Roditelji bi trebalo da se uključe u mnoge aktivnosti zajedno sa decom, što jeste teško za zaposlene roditelje, ali nakon radnog vremena bi bilo lepo da zajedno prošetaju, odu u muzej, u bioskop.

"Ograničiti vreme na ekranima, suština je da se održi rutina, jer škola je ta koja deci daje strukturu, a struktura je važna u održavanju kohezije. Naravno, potrebno je da se deci dozvoli da uživaju u raspustu, istovremeno potencirajući da učenje i sticanje znanja nikada ne prestaje jer je učenje ključni marker bogatstva našeg i intelektualnog i emocionalnog života. Znanje nas štiti i mentalno jača", poručila je Snežana Mrvić na kraju svog izlaganja.

Izvor: Blic