Deca svedoci nasilja trpe razorne posledice, skoro isto kao direktne žrtve

Pomoć stručnjaka je neobična, ovo je detaljan vodič kako uočiti promene i kako pomoći

Kada dete doživi nasilje ili je svedok ubistva, posledice po njihovu psihu su izuzetno razorne.

Prema stručnjacima, ova deca često postaju psihosocijalno neprilagođena, a trauma koju doživljavaju može ostaviti dugotrajne posledice, uključujući depresiju u odrasloj dobi. U ovakvim situacijama, podrška porodice, škole i stručnjaka je ključna za oporavak deteta.

Kako bismo zaštitili decu od posledica nasilja, važno je prepoznati rane znakove traume i intervenisati što je pre moguće. Roditelji, nastavnici i drugi odrasli koji su u kontaktu sa decom trebalo bi da obrate pažnju na sledeće simptome:

1. Promene u ponašanju, kao što su povučenost, agresivnost, preterana plačljivost ili apatija.

2. Problemi sa spavanjem, uključujući noćne more i nesanice.

3. Poteškoće u školi, kao što su padanje ocena, nezainteresovanost za učenje ili loše ponašanje.

4. Pojačana anksioznost ili strah, posebno u situacijama koje podsećaju na traumatski događaj.

Gde roditelji i deca mogu da potraže podršku nakon strašne tragedije u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar?

Ako prepoznate neke od ovih simptoma kod deteta, važno je potražiti stručnu pomoć. Psiholozi i psihijatri mogu proceniti detetovu situaciju i preporučiti odgovarajući tretman.

Ovde su neki od pristupa koji mogu pomoći deci da prevaziđu traumu:

1. Individualna psihoterapija: Terapeut radi direktno sa detetom kako bi mu pomogao da razume i obradi svoja osećanja i iskustva.

2. Porodična terapija: Terapeut radi sa celom porodicom kako bi pomogao svim članovima da se nose sa traumom i podrže jedni druge.

3. Grupna terapija: Dete učestvuje u grupi sa drugom decom koja su doživela slične traume, kako bi razmenjivali iskustva i učili jedni od drugih.

4. Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT): Ovaj pristup usmeren je na promenu negativnih misli i obrazaca ponašanja koji proizlaze iz traume.

U nekim slučajevima, lekovi mogu biti propisani kako bi se ublažili simptomi anksioznosti, depresije ili nesanice. Međutim, lekovi se obično koriste kao dopuna terapiji, a ne kao glavni tretman.

Kako da pomognete deci nakon traumatičnog događaja?

Pored profesionalne pomoći, postoji nekoliko načina na koje roditelji i staratelji mogu podržati dete tokom procesa oporavka od traume:

1. Pružite ljubav i podršku: Pokažite detetu da ste tu za njega i da ga volite bezuslovno. Dete će verovatno imati potrebu za dodatnim ohrabrenjem i utehom u ovom teškom periodu.

2. Ohrabrite otvorenu komunikaciju: Podstaknite dete da razgovara o svojim osećanjima i iskustvima. Pokušajte da budete strpljivi i pažljivi slušalac, bez osuđivanja ili minimiziranja njihovih emocija.

3. Uspostavite rutinu: Redovna rutina može pružiti osećaj sigurnosti i stabilnosti detetu koje se suočava sa traumom. Pokušajte da održavate redovne obroke, vreme za spavanje i druge porodične aktivnosti.

4. Povežite se sa školom: Razgovarajte sa nastavnicima i školskim osobljem o situaciji vašeg deteta. Oni mogu biti dodatni izvor podrške i možda će moći da prilagode detetov plan učenja kako bi mu pomogli da se lakše nosi sa traumom.

5. Uključite dete u aktivnosti: Fizička aktivnost, kreativni izrazi (kao što su crtanje ili pisanje) i društvene aktivnosti mogu pomoći detetu da se opusti i izrazi svoja osećanja.

6. Naučite tehnike opuštanja: Učenje tehnika dubokog disanja, progresivne mišićne relaksacije ili meditacije može pomoći detetu da upravlja anksioznosti i stresom.

Šta dovodi do tragedije kakvu Srbija ne pamti? Kako dolazi do njih?

Važno je imati na umu da oporavak od traume može biti dugotrajan proces i da svako dete reaguje na svoj način. Strpljenje, ljubaznost i doslednost mogu pomoći detetu da se postepeno prilagodi i prevaziđe svoju traumu.

Ukoliko ste zabrinuti za dobrobit deteta ili sumnjate da bi moglo biti izloženo nasilju, ne oklevajte da potražite pomoć od stručnjaka ili lokalnih službi za zaštitu dece. Vaša briga i podrška mogu biti ključni faktori u njihovom oporavku i razvoju zdravog emocionalnog života.