Šta je to uopšte cirkadijalni ritam i zašto je on važan po naše zdravlje?​

Evo zašto je dobro imati stalno vreme spavanja i buđenja

Postoje mnoge definicije fraze „biološki sat“. Mnoge se odnose na godine, ali je preciznije govoriti o biološkom satu kao o nečemu što vodi računa o našem organizmu. Jedan od najvažnijih satova je onaj koji nam govori kada bi trebalo da ležemo i kada da ustajemo.

Za naše zdravlje, dobro bi bilo da to bude stalno u otprilike isto vreme, a idealno bi bilo da ležemo rano uveče i ustajemo rano ujutru?

Zašto? Šta kaže nauka?

Kao što svi znamo, ljudsko telo (u koje spada mozak, ne zaboravite to) radi po određenim principima i određenom ritmu. Evolucija nas je dovela dotle da smo, mi kao ljudska rasa, razvili nešto što se zove „cikardijalni ritam“.

A šta to tačno znači?

Cirkadijalni ritam je biološki ritam u organizmu čoveka, koji reguliše brojne neourohumoralne procese u mozgu i na taj način kontroliše i usklađuje dnevno noćne i brojne druge funkcije svih najvažnijih organa u organizmu.

Debeo jezik može biti razlog lošeg sna (dobro ste pročitali)

Pre nego što nastavimo, da pojasnimo šta je neurohumoralni proces. Simpatički nervni sistem (SNS) je jedan od tri dela autonomnog nervnog sistema, zajedno sa enteričnim i parasimpatičkim sistemima. Njegova generalna uloga je da mobilizuje telesne resurse pod stresom; da indukuje odgovor borba-ili-bežanje. On je, međutim, konstantno aktivan na bazalnom nivou s ciljem održanja homeostaze.

Da se vratimo na temu.

Cirkadijalni ritam. Za njega je veoma važno ponavljanje obrazaca dnevnih aktivnosti, a da bi se čovek osećao dobro ovaj ritam trebalo bi da bude stabilan. To se postiže redovnim izlaganjem dnevnoj, a naročito jutarnjoj svetlosti nakon buđenja.

Kako funkcionisati posle neprospavane noći? Možda vam ovi saveti pomognu

Aktivnosti ljudskog organizma sinhronizovane su na ritmičke promene svetlosti i tame koje se dešavaju svakodnevno. Biološki ritmovi su fiziološki i biohemijskih procesi i obrasci ponašanja stvoreni kroz čovekovu evoluciju u odsustvu svih eksternih 24-časovnih signala iz fizičkog okruženja, sa periodom koji je oko 24 časa.

Cirkadijalni (biološki) ritam kod ljudi obezbeđuje optimalni nivo i dužinu trajanja sna i odmora tokom mračnog (noćnog) perioda, kako bi on bio spreman da optimalno obavlja sve funkcije u svetloj (dnevnoj) fazi. Logično, zar ne?

U organizmu postoje obrasci aktivnosti moždanih talasa, koji su pod uticajem izlučenih hormona, regeneracije ćelija, i drugih bioloških aktivnosti vezanih za 24-časovni vremenski ciklus. Cirkadijalni ritam je zato u organizmu svih živih bića važan fiziološki proces jer određuje obrazac spavanja, ili vreme kada spavamo i kada smo budni, na svaka 24 sata. Rad normalnog cirkadijalnog časovnika određuje 24-časovni ciklus smena svetla i tame (dana i noći).

5 saveta za bolji i kvalitetniji san kojim vodite brigu o svom telu

Ovi fiziološki ritmovi koji se nazivaju i cirkadijalni, od latinske reči „circa diem“ (oko dan), poseduju atribute unutrašnjeg biološkog časovnika, kojim upravlja „veliki cirkadijalni pejsmejker“ u mozgu.

Cirkadijalni pejsmejker u mozgu je svakodnevno pod uticajem 24-časovnog solarnog ciklusa, i u suštini je glavni tajmer (na nemačkom: major zeitgeber - u slobodnom prevodu davalac vremena).

6 loših posledica predugog spavanja

Ostali pejsmejkeri, ili tajmeri, su unos hrane, radne i druge aktivnosti i brojni signali iz okruženja, na primer sat koji nas budi. Dobra registracija i prijem signala u mozgu omogućavaju organizmu čoveka optimalne performanse u pravo doba dana, jer je mozak u stanju da predvide buduće zadatke i omogući odgovarajuće fiziološku i psihološku pripremu.

Ovo je naučno objašnjenje zašto bi svi trebalo da imamo ujednačeno vreme spavanja i buđenja.