Šta je VITILIGO-koji su mogući uzroci, faktori rizika i dostupne terapije?

Vitiligo je dugotrajno stanje kože koje karakterišu mrlje na koži koje gube pigment. Ove mrlje se pojavljuju kada se melanociti, ćelije odgovorne za pigmentaciju kože, unište ili prestanu da funkcionišu.

Tačan uzrok vitiliga nije dobro poznat, ali se veruje da uključuje kombinaciju genetskih, autoimunih i ekoloških faktora. Evo nekoliko ključnih tačaka o vitiligu:

Simptomi

• Depigmentisane mrlje: Primarni simptom su bele mrlje na koži. Ove mrlje mogu se pojaviti bilo gde na telu, uključujući lice, ruke, ruke, stopala i usne.
• Promene boje kose: Kosa na pogođenim područjima može takođe postati bela ili siva.
• Simetrija: Često su depigmentisane mrlje simetrične.

Tipovi vitiliga

1. Generalizovani vitiligo: Najčešći tip, gde se depigmentisane mrlje pojavljuju na različitim delovima tela.
2. Segmentalni vitiligo: Depigmentacija se javlja na jednoj strani ili jednom delu tela.
3. Fokalni vitiligo: Ograničen je na nekoliko područja bez određenog obrasca.
4. Univerzalni vitiligo: Retka forma gde više od 80% površine tela nema pigment.

Uzroci i faktori rizika

• Autoimuni odgovor: Imuni sistem tela pogrešno napada melanocite.
• Genetika: Porodična istorija vitiliga ili drugih autoimunih bolesti može povećati rizik.
• Ekološki Okidači: Opekotine od sunca, stres ili izloženost industrijskim hemikalijama mogu izazvati vitiligo kod predisponiranih osoba.
• Neurogeni faktori: Nervni završeci u koži mogu oslobađati supstance koje su toksične za melanocite.

Zašto je važno koristiti kremu sa zaštitnim faktorom?

Dijagnoza

• Klinički pregled: Dermatolozi obično dijagnostikuju vitiligo na osnovu izgleda kože.
• Vudova lampa: Ultravioletno svetlo može pomoći u razlikovanju vitiliga od drugih stanja kože.
• Biopsija kože: Ponekad se koristi za potvrdu dijagnoze ispitivanjem uzoraka kože.

Tretmani i lečenje

Iako nema leka za vitiligo, nekoliko tretmana može pomoći u upravljanju i poboljšanju izgleda kože:

• Topikalni kortikosteroidi: Mogu pomoći u vraćanju boje na mala područja.
• Inhibitori kalcineurina: Korisni za područja sa tankom kožom poput lica i vrata.
• Fototerapija: Izloženost ultravioletnom svetlu može pomoći u stimulaciji repigmentacije.
• Transplantacija kože: Za mala, stabilna područja.
• Depigmentacija: U slučajevima ekstenzivnog vitiliga, depigmentacija preostale kože može pružiti ujednačeniji izgled.
• Kamuflaža: Šminka ili proizvodi za samotamnjenje mogu pomoći u prikrivanju mrlja.

Život sa vitiligom iziskuje psihološku i socijalnu adaptaciju. Grupe podrške, savetovanje i edukacija o stanju mogu pomoći u upravljanju emocionalnim aspektima ovog oboljenja. Korišćenje kreme za sunčanje je od ključne važnosti za zaštitu depigmentisane kože od opekotina.

Psorijaza i rozacea: Koja je razlika?