Bolesti po sistemima organa
Koža
Nervni sistem
Digestivni sistem
Kosti, zglobovi i mišići
Čula
Endokrini sistem
Kardiovaskularni sistem
Imunosistem
Respiratorni sistem
Urinarni sistem
Reproduktivni sistem
Reprodukcija
Top 12 tema
- Dve menstruacije u jednom mesecu – ovo su mogući uzroci
- Evo kako da prepoznajte znakove skrivene DEPRESIJE
- TROMBOCITOPENIJA: Evo šta smanjen broj TROMBOCITA govori o vašem zdravlju
- Sušenje veša u stanu šteti zdravlju?
- Zagađenje vazduha može narušiti kvalitet sna
- 6 glavnih uzroka svetle boje stolice
- Zagađenje ubija, čak i kada je na preporučenom nivou?
- Meteoropatija - kako se nositi sa promenom vremena?
- Dojenje i antibiotici: Sve što treba da znate!
- 7 koraka ka transformaciji tela
- Vitamin D je važan ne samo za kosti, već i za mišiće, posebno kod starijih
- Volite čokoladu? Naravno - to je nasledno!
Šta su endometrijalni polipi?
Endometrijalni polipi najčešće se javljaju kod žena u reproduktivnom dobu, obično između 30. i 50. godine života. Međutim, mogu se pojaviti u bilo kojoj životnoj dobi, uključujući adolescenciju i period nakon menopauze.
Endometrijalni polipi su benigni (neopasni) izrasline koje se javljaju na sluznici maternice, poznatoj kao endometrijum. Obično su to male, mekane izrasline koje se mogu pojaviti pojedinačno ili u grupama. Njihova tačna uzročno-posledična veza nije u potpunosti jasna, ali mogu biti povezani s hormonskim promenama, kao i sa hroničnom upalom endometrijuma.
Polipi se često ne manifestuju nikakvim simptomima, ali kod nekih žena mogu izazvati abnormalna krvarenja između menstruacija ili nakon menopauze, bolove u donjem delu stomaka ili problema sa začećem.
Šta je endometrioza i koji su najčešći simptomi?
Hormonske promene mogu doprineti razvoju endometrijalnih polipa. Takođe, žene koje su izložene hormonskoj terapiji ili imaju određene zdravstvene probleme poput policističnih jajnika ili gojaznosti, mogu biti podložnije razvoju endometrijalnih polipa.
Važno je napomenuti da ovi polipi obično nisu povezani s karcinomom endometrijuma, ali mogu povećati rizik od pojave nekih drugih problema, poput neplodnosti ili abnormalnog krvarenja.
Dijagnoza se obično postavlja pomoću ultrazvuka, histeroskopije ili biopsije. Lečenje može obuhvatati praćenje, hormonsku terapiju ili uklanjanje polipa putem histeroskopije.
Stoga je važno redovno posećivati ginekologa radi praćenja i adekvatne prevencije ili lečenja ako su prisutni.
5 činjenica o jajnicima koje bi svaka žena trebalo da zna