Šta treba da znate o simptomima PRETEĆEG moždanog udara

Akutni ishemijski moždani udar (TIA) predstavlja alarmantno upozorenje na moždani udar.

Javlja se kada deo mozga doživi privremeni nedostatak dotoka krvi. To izaziva simptome slične moždanom udaru, koji obično prolaze u roku od 24 sata.

Poznavanje simptoma TIA važno je kako biste, u slučaju da se dogodi vama ili nekome u vašoj blizini, blagovremeno zatražili lekarsku pomoć.

Statistika kaže da otprilike svaka treća osoba koja doživi TIA kasnije doživi i moždani udar, a čak 11% njih – u narednih 7 dana.

Koji su simptomi akutnog ishemijskog moždanog udara?

Ako je neko iz uže porodice imao TIA ili moždani udar, rizik je veći, a raste i s godinama.

Važno je znati da se TIA može javiti u bilo kom period života, čak i kod dece.

Simptomi akutnog ishemijskog moždanog udara zavise od toga koje područje sužena ili začepljena arterija snabdeva.

Najčešći simptomi TIA su:

• disfazija, poremećaj govora
• fizičke teškoće prilikom govora

• zamućenost vida
• konfuzija
• gubljenje ravnoteže
• izmenjen nivo svesti
• vrtoglavica
• jaka glavobolja
• izmenjeno čulo ukusa ili mirisa
• otežano gutanje
• mučnina i povraćanje
• oduzetost, utrnulost ili slabost ruke i noge
• slabost ili ukočenost na jedne strane lica ili tela, određene položajem krvnih ugrušaka u mozgu         

Najčešće se TIA odražava na probleme u govoru (problem pri izgovaranju ili razumevanju reči, ili nemogućnost osobe da se seti određenih reči) i probleme sa vidom (privremeno slepilo jednog oka, osoba sve vidi sivo, ili zamućeno). 

Koji su uzroci akutnog ishemijskog moždanog udara?

Krvni ugrušci su vodeći uzrok javljanja TIA. Ostali uobičajeni uzroci ovog stanja uključuju: 

• hipertenziju ili visok krvni pritisak

Kako se pravilno meri krvni pritisak kod kuće

• aterosklerozu ili suženje arterija, izazvano nakupljanjem plaka u mozgu ili oko njega
• bolest karotidne arterije, koja se javlja kada je unutrašnja ili spoljna karotidna arterija mozga blokirana (obično izazvana aterosklerozom)   
• dijabetes
• visok holesterol 

11 najboljih brzih saveta za regulisanje holesterola

Premalo kretanja, prekomerna telesna težina, nezdrava ishrana, pušenje, alkohol, droga (naročito kokain), stres, oralni kontraceptivi, hormonsko lečenje, neki lekovi, lokalne traume i sl. faktori su rizika na koje se može uticati. 

Koliko traje TIA? 

Simptomi akutnog moždanog udara mogu trajati kratko, samo nekoliko minuta, a najduže – 24 sata.

Često simptomi nestaju do trenutka kada osoba dođe do lekata, te se o njima ispituju i pacijent i član porodice u pratnji. 

Kako da znate kada da reagujete? 

Važno je imati u svestu 4 ključna faktora: lice, ruke, govor i vreme. 

Ako na licu osobe primetite iskrivljen, neujednačen osmeh, ovo može biti znak upozorenja.

Slabost ruku i gubitak osećaja u ovom delu tela može takođe ukazivati na problem. Zamolite osobu da podigne ruke. Ako ruka padne, ili nije stabilna, potražite lekarsku pomoć.

Zatražite od osobe da nešto ponovi. Otežan govor jasan je pokazatelj moždanog udara.

Ako kod nekoga primetite znake blažeg moždanog udara, nemojte gubiti vreme. Važno je da što pre pozovete hitnu pomoć i zatražite intervenciju. 

Lečenje

U većini slučajeva, kod osoba koje su doživele TIA uvodi se terapija antiagregacijskim lekovima, koji sprečavaju slepljivanje trombocita. Takvi su aspirin, tiklopidin, klopidogrel, acetilsalicilna kiselina (aspirin) + dipiridamol.

U slučajevima bolesti srca koriste se antikoagulansi, kao što su heparin i varfarin, koji smanjuju mogućnost zgrušavanja krvi, uz stalni lekarski nadzor. 

Cilj dijadnostikovanja jeste da se otkriju faktori rizika, smanji njihov uticaj promenom načina života, leči ih lekovima ili operativno i tako da se spreči nastanak moždanog udara. 

Terapija je operativna u slučaju značajnijeg suženja karotidne arterije, a jedna od mogućnosti je ugradnja tzv. stenta.

Promena stila života

Kod osoba kod kojih se dogodio akutni ishemijski moždani udar terapija često nije dovoljna bez promene načina života.

Ona podrazumeva: redovnu fizičku aktivnost, gubljenje težine, unošenje više voća i povrća, smanjeni unos pržene i slatke hrane, dovoljno spavanja, ostavljanje cigareta, ograničavanje unosa alkohola, kontrolisanje krvnog pritiska i holesterola, kao i savladavanje tehnika upravljanja stresom.

Studenti iz Beograda i Prištine potvrdili pretpostavke: Pušenje utiče na depresiju