Sve što treba da znate o osteoporozi: kako se leči, šta je uzrok i kako je lekar dijagnostikuje

Osteoporoza se razvija usled smanjenja gustine kostiju. Telo ponovo apsorbuje više koštanog tkiva i stvara manje kako bi ga zamenilo.

Kod ljudi sa osteoporozom kosti postaju porozne i slabije, povećava se rizik od fraktura, posebno kuka, kičmenih pr[ljenova i nekih perifernih zglobova.

Znaci i simptomi

Osteoporoza se razvija sporo, i osoba možda ne zna da je ima sve dok ne doživi lom ili napuknuće nakon manjeg incidenta, poput pada. Čak i kašalj ili kijanje mogu prouzrokovati napuknuće osteoporoznih kostiju.

Prelomi se često javljaju u kukovima, zglobovima ili kičmenim pršljenovima kod ljudi koji imaju osteoporozu.

Ako dođe do pucanja kičmenih pršljenova, to može dovesti do promene u držanju, naginjanje i zakrivljenost kičme. Ljudi će takođe primetiti pad visine ili im odeća možda ne odgovara kao ranije.

Kada treba potražiti doktora

Snažna nelagodnost na bilo kojem od uobičajenih mesta oštećenja osteoporozne kosti može ukazivati na neočekivani ili neidentifikovani prelom.

Ljudi bi trebalo da potraže lekarsku procenu čim primete ovu vrstu boli.

Lečenje

Cilj lečenja je:

• usporiti ili sprečiti razvoj osteoporoze
• održavanje zdrave mineralne gustine kostiju i koštane mase
• sprečavanje lomova
• smanjenje bola
• maksimaliziranjee sposobnosti osobe da nastavi sa svojim svakodnevnim životom

Ljudi koji su pod rizikom od osteoporoze i preloma mogu da koriste preventivne mere načina života, suplementaciju i određene lekove za postizanje ovih ciljeva.

Terapija lekovima

Lekovi koji mogu pomoći u prevenciji i lečenju osteoporoze uključuju:

Bisfosfonati: Ovo su antiresorptivni lekovi koji usporavaju gubitak kostiju i smanjuju rizik od lomova.

• Antagonisti estrogena: Lekari takođe nazivaju ove selektivne modulatore receptora estrogena, SERMS. Raloksifen (Evista) je jedan primer. Oni mogu umanjiti rizik od preloma kičme kod žena nakon menopauze.

• Kalcitonin (Calcimar, Miacalcin): Ovo pomaže u sprečavanju frakture kičme kod žena u postmenopauzi i može pomoći u upravljanju bolom nakon preloma.

• Paratiroidni hormon, kao što je teriparatid (Forteo): Američka administracija za hranu i lekove (FDA) odobrila je ovaj hormon za lečenje ljudi koji imaju visok rizik od frakture jer podstiče stvaranje kostiju.

• Monoklonska antitela (denosumab, romosozumab): Ovo su imunološke terapije koje neki ljudi sa osteoporozom uzimaju posle menopauze. Romosuzumab je na crnoj listi FDA zbog mogućih štetnih efekata. Ostale vrste terapije estrogenom i hormonima mogu pomoći.

Budućnost lečenja osteoporoze

Lekari mogu da koriste terapiju matičnim ćelijama za lečenje osteoporoze u budućnosti. Tokom 2016. godine, istraživači su otkrili da je ubrizgavanje određene vrste matičnih ćelija u miševe preokrenulo osteoporozu i gubitak kostiju na način koji bi mogao da koristi i ljudima.

Uzroci i faktori rizika

Lekari su identifikovali nekoliko faktora rizika za osteoporozu. Neke je moguće modifikovati, ali druge nije moguće izbeći.

Telo kontinuirano apsorbuje staro koštano tkivo i stvara novu kost da bi održalo gustinu, čvrstoću i strukturni integritet kosti.

Otkriven još jedan uzrok osteoporoze

Gustina kostiju dostiže maksimum kada je osoba u kasnim 20-ima, a počinje slabiti oko 35. godine života. Kako osoba stari, kost se lomi brže nego što se obnavlja. Osteoporoza se može razviti ako se ovaj proces ubrza.

Može uticati i na muškarce i na žene, ali češće se javlja kod žena nakon menopauze zbog naglog smanjenja estrogena. Estrogen obično štiti žene od osteoporoze.

IOF napominje da jednom kada ljudi napune 50 godina života, svaka treća žena i 1 od 5 muškaraca doživeće lomove usled osteoporoze.

Neizostavni faktori

Prema Američkom fakultetu za reumatologiju, nemodifikovani faktori rizika:

• Starost: Rizik se povećava sredinom 30-ih, a posebno posle menopauze.

• Smanjeni polni hormoni: Čini se da niža razina estrogena otežava obnavljanje kostiju.

• Etnička pripadnost: Beli ljudi i Azijci imaju veći rizik od ostalih etničkih grupa.

• Visina i težina: Biti visok preko 173 centimetara ili težina preko 125 kilograma povećava rizik.

• Genetski faktori: Imati bliskog člana porodice sa dijagnozom preloma kuka ili osteoporoze čini osteoporozu verovatnijom.

• Istorija preloma: Osoba starija od 50 godina sa prethodnim lomovima nakon povrede niskog nivoa verovatnije će dobiti dijagnozu osteoporoze.

Naučnici veruju da genetski faktori snažno određuju gustinu kostiju. Istraživači istražuju koji su geni odgovorni za stvaranje i gubitak kostiju u nadi da bi to moglo ponuditi novo lečenje osteoporoze u budućnosti.

Izbor ishrane i načina života

Modifikovani faktori rizika uključuju:

• neaktivnost
• nepokretnost

Vežbe sa tegovima pomažu u sprečavanju osteoporoze. Kontrolišu pritisak na kosti, što podstiče rast kostiju.

Lekovi i zdravstvena stanja

Neke bolesti ili lekovi uzrokuju promene nivoa hormona, a neki lekovi smanjuju koštanu masu.

Bolesti koje utiču na nivo hormona uključuju hipertireozu, hiperparatiroidizam i kušingov sindrom.

Istraživanje objavljeno 2015. godine upućuje na to da transrodne žene koje su primile hormonsko lečenje (HT) mogu imati povećan rizik od osteoporoze. Međutim, korišćenje anti-androgena godinu dana pre pokretanja HT-a može smanjiti ovaj rizik. 

Čini se da transrodni muškarci nemaju visoki rizik od osteoporoze. Međutim, naučnici moraju da sprovedu više istraživanja kako bi potvrdili ove nalaze.

Medicinski uslovi koji povećavaju rizik:

• neke autoimune bolesti, kao što su reumatoidni artritis i ankilozirajući spondilitis
• kušingov sindrom, poremećaj nadbubrežne žlezde
• poremećaji hipofize
• hipertireoza i hiperparatiroidizam
• manjak estrogena ili testosterona
• problemi sa apsorpcijom minerala, kao što je celijakija

Lekovi koji povećavaju rizik:

• glukokortikoidi i kortikosteroidi, uključujući prednizon i prednizolon
• hormon štitne žlezde
• antikoagulansi i sredstva za razrjeđivanje krvi, uključujući heparin i varfarin
• inhibitori proteinske pumpe (PPI) i drugi antacidi koji negativno utiču na mineralni status
• neki lekovi protiv depresije
• neki lekovi vitamina A (retinoidni)
• tiazidni diuretici 
• tiazolidindioni, koji se koriste za lečenje dijabetesa tipa 2, jer smanjuju formiranje kostiju
• neka imunosupresivna sredstva, kao što je ciklosporin, koja povećavaju i resorpciju i formiranje kostiju
• inhibitori aromataze i drugi tretmani koji iscrpljuju polne hormone, kao što su anastrozol ili Arimidek
• neka hemoterapijska sredstva, uključujući letrozol (Femara) koji se koriste za lečenje raka dojke i leuprorelin (Lupron) za rak prostate i druga stanja

Osteoporoza izazvana glukokortikoidima je najčešći tip osteoporoze koji se razvija usled upotrebe lekova.

Prevencija

Određene promene u načinu života mogu umanjiti rizik od osteoporoze.

Unos kalcijuma i vitamina D

Kalcijum je neophodan za kosti. Ljudi bi trebali biti sigurni da svakodnevno konzumiraju dovoljno kalcijuma.

Odrasli stariji od 19 godina trebaju konzumirati 1.000 miligrama (mg) kalcijuma dnevno. Žene starije od 51 godine i sve odrasle osobe od 71 godine nadalje trebale bi da unose 1.200 mg.

Prehrambeni izvori:

• mlečna hrana, poput mleka, sira i jogurta
• zeleno lisnato povrće, poput kelja i brokolija
• riba sa mekim kostima, poput konzerviranog lososa i tunjevine
• obogaćene žitarice za doručak

Ako je čovekov unos kalcijuma neadekvatan, suplementi su opcija. 

Vitamin D takođe igra ključnu ulogu u sprečavanju osteoporoze jer pomaže telu da apsorbuje kalcijum. Prehrambeni izvori uključuju obogaćenu hranu, morsku ribu i jetru.

Vitamin D je važan ne samo za kosti, već i za mišiće, posebno kod starijih

Međutim, većina vitamina D ne dolazi iz hrane, već izlaganja suncu, pa lekari preporučuju umereno, redovno izlaganje suncu.

Faktori životnog stila

Ostali načini za smanjenje rizika su:

• izbegavanje pušenja, jer to može smanjiti rast nove kosti i smanjiti nivo estrogena kod žena

• ograničavanjem unosa alkohola radi podsticanja zdravih kostiju i sprečavanja padova

• redovno vežbanje, poput hodanja, jer ovo promoviše zdrave kosti i jača njihovu podršku mišića

• vežbe za promovisanje fleksibilnosti i ravnoteže, poput joge, koje mogu umanjiti rizik od pada i preloma

Za ljude koji već imaju osteoporozu, ishrana, vežbe i tehnike prevencije pada igraju ključnu ulogu u smanjenju rizika od preloma i stope gubitka kostiju.

Sprečavanje padova

Saveti za sprečavanje padovaa uključuju:

• uklanjanje opasnosti od putovanja, poput bacanja prostirki i nereda
• redovno pregledavanje vida i ažuriranje naočara
• postavljanje rešetki, na primer, u kupatilu
• osiguravajući da u kući ima dovoljno svetlosti
• vežbanje koje pomaže u ravnoteži, poput tai chija
• tražiti od lekara da pregleda lekove kako bi se smanjio rizik od vrtoglavice

Preporučuje se skrining za gustinu kostiju za sve žene starije od 65 godina i mlađe žene koje su izložene visokom riziku da dožive prelom.

Dijagnoza

Lekar će razmotriti porodičnu anamnezu i sve faktore rizika. Ako sumnja na osteoporozu, zatražiće skeniranje mineralne gustine kosti (BMD).

Skeniranje gustoće kostiju koristi rendgenske zrake poznate kao dvoenergetska apsorpciometrija Ks zraka (DEKSA).

DEKSA može ukazivati na rizik od osteoporotskih lomova. Takođe, može da pomogne nadgledanju reakcije osobe na lečenje.

Dve vrste uređaja mogu izvršiti DEKSA skeniranje:

• Centralni uređaj: Ovo je pregled u bolnici koji meri mineralnu gustinu kosti kuka i kičme, dok pojedinac leži na stolu.
• Periferni uređaj: Ovo je pokretna mašina koja testira kosti na zglobu, peti ili prstu.

Rezultati DEKSA testa

Lekari daju rezultate testa kao DEKSA T rezultat ili Z rezultat.

T rezultat upoređuje koštanu masu pojedinca sa vršnom koštanom masom mlađe osobe.

• -1.0 ili više pokazuje dobru čvrstoću kostiju
• od -1,1 do -2,4 ukazuje na blagi gubitak kostiju (osteopenija)
• -2.5 ili niže ukazuje na osteoporozu

Z rezultat upoređuje koštanu masu sa masom drugih ljudi slične građe i starosti.

Lekar će obično ponavljati test svake 2 godine jer im to omogućava da uporede rezultate.

Ostali testovi

Ultrazvučno skeniranje petne kosti je još jedna metoda koju lekari koriste za procenu osteoporoze, a mogu je da sprovedu u okruženju primarne nege. Manje je uobičajeno od DEKSA, a lekari ne mogu da uporede merenja sa DEKSA T rezultatima.

Komplikacije

Kako kosti postaju slabije, prelomi se javljaju češće, a s godinama treba duže vremena  da zarastu.

To može dovesti do stalnih bolova i gubitka stasa, jer kosti u kičmi počinju propadati. Nekima je potrebno dugo vremena da se oporave od slomljenog kuka, a drugima više nije moguće da žive samostalno.

Svi koji su zabrinuti da mogu biti izloženi riziku od osteoporoze trebalo bi da pitaju svog lekara o skriningu.