Vantelesna oplodnja u Srbiji: Borba protiv biološkog sata i društvenih predrasuda

Žene bez partnera se sve više odlučuju na ovaj korak, ali nailaze na osude

Sve više žena u Srbiji koje nemaju partnera odlučuje se za vantelesnu oplodnju uz pomoć doniranog materijala, jer im je želja za majčinstvom jača od prepreka na koje nailaze.

Nemogućnost da ostvare trudnoću izaziva kod žena strah, tugu, pa i anksioznost, dok često ne nailaze na razumevanje iz okoline. Taj proces prati more dilema koje mogu stvoriti loša osećanja.

Čak i kada postoji rešenje poput donacije, surogat materinstva ili usvajanja, često nailazimo na moralne i emotivne prepreke koje otežavaju prihvatanje tih opcija.

Posebno su u izazovnoj situaciji žene bez partnera koje žele da postanu majke. U Srbiji je omogućeno da se vantelesna oplodnja sa doniranim spermatozoidima obavi o trošku države, ali postavlja se pitanje koliko je lako doneti takvu odluku i kakve reakcije sredina ima na to.

S kakvim se dilemama i teškoćama suočavaju ove žene?

Dragana Krstić, glavna koordinatorka udruženja Šansa za roditeljstvo, za N1 je govorila o porastu broja žena koje biraju vantelesnu oplodnju sa doniranim materijalom.

Donacija ćelija: Intimne nedoumice i važne informacije za buduće roditelje

"Pitanje je da li se broj zaista povećao ili su žene bez partnera počele više da se javljaju jer su konačno dobile priliku da postanu majke u Srbiji. Ranije je za to bilo potrebno otići u inostranstvo, ali sada je proces olakšan. Definitivno, žene sa kojima mi razgovaramo svakodnevno, nisu prestale da pokušavaju i nadaju se da će ostvariti partnersku zajednicu. Međutim, godine prolaze i one rade na ovom polju, jer uz donaciju spermatozoida mogu da postanu majke. Boje se da će, ako još čekaju, njihova jajna ćelija postati lošijeg kvaliteta zbog neumitnog biološkog sata", objašnjava ona.

Što se tiče podataka, Krstić navodi da je nacionalni registar u izradi i da će pružiti tačne informacije o postupcima vantelesne oplodnje, broju procedura, lekovima, interesovanjima za klinike i procentu uspešnosti.

"Moramo sačekati da se državni registar formira kako bismo imali precizne brojeve. Ipak, statistika ovde nije ključna jer čak i da je samo jedno dete u pitanju, ili jedna porodica, mi moramo biti podrška. U protekle skoro dve godine, od kada se uvoze spermatozoidi, više desetina žena se prijavilo sa željom da postanu majke, uprkos tome što trenutno nemaju partnera. Većina i dalje želi partnersku zajednicu, ali vreme ih pritiska jer biološki sat neumitno otkucava", objašnjava Krstić.

Izazovi sa kojima se suočavaju žene bez partnera nisu manje izazovni od onih s kojima se suočavaju parovi, ali one moraju biti "duplo jače, spremnije, da misle za dvoje i rade za dvoje", jer dolazak bebe zahteva dodatnu posvećenost.

Uoči svetskog dana porodice: Ovo su priče parova koji su bili istrajni u borbi za potomstvo

"Definitivno razmišljaju kako da se pripreme, obezbede logistiku i psihološki pripreme na sve izazove roditeljstva. One znaju da će biti jedini roditelj, barem za sada, ali ne isključuju proširenje porodice kasnije", dodaje Krstić.

Veliki izazov, kaže ona, jeste i suočavanje sa predrasudama.  

"Nisam sigurna koliko društvo ima razumevanja za žene koje žele da postanu majke iako nemaju partnera. Moramo kao društvo da nađemo više empatije za ove hrabre i odlučne žene", ističe ona.

Uticaj okoline i stereotipi mogu da obeshrabre žene u ranim fazama odlučivanja, ali kako želja za majčinstvom raste, taj uticaj slabi.

"U srcu svake žene je ljubav prema detetu, i ta ljubav nas vodi u borbu protiv svih predrasuda kako bismo ostvarile svoj cilj", objašnjava Krstić.

Kada je reč o tome koliko je proces težak, ona ističe da je izazovno biti sam u takvom procesu. Potrebna je spoljna podrška tokom medicinskih procedura, trudnoće i nakon dolaska bebe.

"Teškoće i neizvesnosti su deo puta ka roditeljstvu. Usponi i padovi su očekivani, ali ono što je važno je da ne odustajemo od roditeljstva i majčinstva", kaže Krstić, naglašavajući da su dostupne mnoge medicinske procedure koje pomažu na tom putu.

Proces prijave za vantelesnu oplodnju počinje registracijom na portalu e-uprave, gde žena šalje zahtev za termin na komisiji, uz pripremu potrebnih nalaza i izjave overene kod notara da nema partnera.

"Najvažnije je da žene znaju da nisu same. U udruženju Šansa za roditeljstvo pružamo podršku, bilo telefonom ili na okupljanjima. Nema odustajanja jer majčinstvo donosi ispunjenje i oplemenjuje život žene", zaključuje Krstić.

Izvor: N1