12 uzroka anksioznosti i kako ih se rešiti

Saznanje šta može da izazove ili pogorša vašu anksioznost može biti od izuzetne pomoći u njenom kontrolisanju.

Nervoza, panika, strah, znojenje, ubrzan rad srca: sve to može biti simptomi anksioznosti. Ponekad nas ti oseći preplave u pogrešno vreme i ometaju naš svakodnevni život.

Ako pojedinac dođe do tačke u kojoj opravdane brige i oprez prelaze granicu ka onom što bi se smatralo poremećajem, tada je sposobnost te osobe da funkcioniše u svakodnevnom životu narušena. To zaista može štetno da utiče na nečiji život.

Anksioznost može eskalirati do te mere da osoba nije u stanju da obavlja radne zadatke ili kućne obaveze, kao ni da se brine o sebi i svojim bliskim osobama kao što bi inače. Poznavanje onoga što može izazvati ili pogoršati anksioznost može pomoći da se spreči da dođe do ovog nivoa.

Okidači anksioznosti su različiti za sve, ali evo najčešćih:

Sumljate da ste bolesni

Anksioznost često može proizaći iz brige da nešto nije u redu sa vašim telom. Svako ima brige o svom zdravlju s vremena na vreme, ali u zavisnosti od nečije istorije bolesti i ličnosti. Fizički simptome neke bolesti mogu da izazovu potpuni anksiozni poremećaj ako zabrinutost ometa svakodnevno funkcionisanje.

Joga nije samo sjajan način vežbanja, nego pomaže i srcu

Fizički simptomi koji su vas prvi naterali da počnete da osećate anksioznost za svoje zdravlje mogu biti veoma slični nekim od simptoma same anksioznosti – ubrzan rad srca, hiperventilacija, znojenje, osećaj slabosti – što može dovesti do ciklusa anksioznosti.

Brinete za svoje bližnje

Za neke, anksioznost ne kreće od straha za njih same, već od toga šta se može dogoditi njihovim voljenima. Ljudi mogu da brinu ne samo zbog onoga što se dešava njihovoj deci, bliskim članovima porodice ili prijateljima, već i zbog toga kako mogu da se izbore ako se nešto loše zaista dogodi.

Koliko novca imate (ili nemate)

Jedan od razloga zašto finansije mogu izazvati anksioznost je taj što je, u našim umovima, novac povezan sa preživljavanjem. Kada smatramo da su resursi oskudni, to zapravo može učiniti da se ljudi osećaju kao da je njihov opstanak ugrožen na veoma primarnom nivou.

Neki od uobičajenih okidača finansijske anksioznosti su povezani sa zabrinutošću oko štednje, sigurnosti posla, plate, nedostatka finansijskog obrazovanja, dugovanjima, oko krađe identiteta i poređenjem svog i tuđeg materijalnog stanja.

Nedovljno spavate

Odrasli treba da spavaju najmanje 7 sati dnevno. Nedostatak preporučenog vremena za spavanje je još jedan faktor koji može pogoršati anksioznost.  Praksa pokazuje da bez obzira na to da li neko ima anksiozni poremećaj ili ne, nivo anksioznosti raste nakon neprospavane noći.

Ovde može nastati začarani krug jer anksioznost izaziva nesanicu. 

Pijete više od dve kafe dnevno

Da, kafa može pogoršati anksioznost. Kofein stimuliše mnoštvo senzacija, kao što su brže lupanje srca, zagrevanje tela, ubrzanje disanja – sve stvari koje oponašaju anksioznost. Stoga je vašem umu je teško da prepozna da ovo nije anksioznost jer oseća isto.

Lekovi

Neki lekovi su sami po sebi stimulansi i tako mogu izazvati anksioznost kod određenih pacijenata; ovo uključuje amfetamine i metilfenidat, koji se oba koriste u lečenju poremećaja pažnje i hiperaktivnosti i narkolepsije. Takođe, i neki antidepresivi, kao i neki lekovi protiv astme mogu biti stimulativni za neke ljude.

Ne vodite dovoljno računa o ishrani

Nije tajna da ako niste dobro jeli, možda se fizički nećete osećati najbolje. Ali loša ishrana može uticati i na vaše mentalno zdravlje. Loša ishrana i način na koji se osećate mogu učiniti da budete osetljiviji na uticaj anksioznosti.

Pet stvari o kojima treba da vodite računa ako se suočavate sa anksioznošću na poslu

Konzumiranje puno prerađenih ugljenih hidrata može povećati rizik od anksioznosti. Istraživači misle da bi to moglo biti zbog ponovljenih i brzih promena nivoa glukoze u krvi. Ponavljajući nizak nivo šećera u krvi je takođe povezan sa poremećajima raspoloženja. 

Brinete se zbog rasprava

Neki ljudi će učiniti sve da izbegnu konfrontaciju. Ali ponekad su svađe ili neslaganja u vašim različitim odnosima neizbežni. Pored toga što izaziva osećaj tuge ili depresije, sukob unutar vaše društvenog kruga može izazvati anksioznost.

Ovakvi sukobi mogu navesti ljude da se brinu oko toga kakve će buduće posledice imati sukob sa bliskim osobama.

Preopterećeni ste informacijama

Korišćenje više platformi društvenih mreža, boravak na društvenim mrežama sat ili više dnevno, posećivanje sajtova 30 ili više puta nedeljno, osećanje intenzivne emocionalne veze sa društvenim mrežama i/ili osećaj kao da ste zavisni od upotreba društvenih mreža povezana je sa povećanim rizikom od anksioznosti.

Ne morate se potpuno isključiti. Samo ograničite vreme koje tome posvećujete kako ne biste stalno proveravali koje su najnovije vesti ili najnovija dešavanja na društvenim mrežama. 

Strah od odvajanja od voljene osobe

Odvajanje od roditelja je uobičajen okidač anksioznosti kod dece i adolescenata, ali može biti okidač anksioznosti i kod odraslih. 

Ljudi čija je anksioznost izazvana mišlju da su odvojeni od nekoga mogu imati noćne more o razdvajanju ili doživeti fizičke simptome patnje kada se razdvajanje dogodi ili se očekuje.

Zabrinutost zbog katastrofa velikih razmera

Ekstremni vremenski događaji se dešavaju sve češće, a naučnici ih sve više povezuju sa klimatskim promenama. Ovo može biti dvostruki izvor stresa: same prirodne katastrofe i klimatske promene koje ih izazivaju. Čak postoji i novi termin eko-anksioznost.

Pandemija COVID-19 je takođe dovela do novog pojma: koronafobije. Ova anksioznost može proizaći iz neizvesnosti šta sledi u pandemiji, usvajanja novih praksi i ponašanja, kao i slušanja o poznatim ličnostima koje su se zarazile virusom.

Gubitak kontrole

Zbog pandemije, ovaj okidač anksioznosti je onaj koji su mnogi ljudi posebno iskusili u proteklih dve godine. Mnogi ljudi imaju voljene osobe koje imaju povećan rizik da se zaraze koronom ili da umru ako se zaraze, i brinu se zbog tog rizika.

Kada imamo osećaj kontrole i možemo da vidimo stvari i da stupamo u interakciju sa stvarima, to je na neki način smirujuće. Ali apsolutna nemogućnost da vidimo, dopremo do ili pomognemo ljudima koje volimo i o kojima brinemo  može da izazove veliku anksioznost. 

Prepoznajte svoje okidače

Biti u stanju da predvidite šta može da pokrene ili pogorša vašu anksioznost može biti izuzetno korisno u upravljanju anksioznošću. Ali identifikovanje tog okidača – ili više njih – može biti teško.

Jedan od načina da shvatite šta izaziva vašu anksioznost je da vodite dnevnik misli. Probajte da zabeležite tri puta u protekloj nedelji kada ste osetili emociju visokog intenziteta. Za svaku od tih situacija, zapišite šta vam je prolazilo kroz um, šta se dešavalo u vašem telu, šta ste bili u iskušenju da uradite, gde ste bili kada se to dogodilo i šta se oko vas dešavalo. Razmišljajući o svemu tome, možda ćete početi da uočavate obrasce koji sugerišu koji su vaši okidači.

Jednom kada se anksioznost pojavi, tada u igru stupaju mehanizmi suočavanja kao što su ometanje i praksa osvešćivanja. Otvaranje drugima u vezi sa onim što doživljavate takođe može potvrditi vaše emocije i pomoći vam da prođete kroz anksioznost sa kojom se suočavate.

Prepoznavanje i suočavanje sa ovim okidačima bi moglo biti od pomoći u upravljanju anksioznošću. Ali ako je vaša anksioznost došla do tačke u kojoj osećate da je već izmakla kontroli, obratite se medicinskom stručnjaku za pomoć.